Delo

Д Е Л 0 4«»4 да остане хладаи, озбиљан научник, правн свештеннк у храму науке. Али башто, нггоје проф. Цвијић п у овоме одељку свога велпкога дела о Македонији н Старој Србнји, као иувекдотле, у свима својим научним радњама, остао само и једнно научеик, коме је нстипа, и само истнна нреча од свега, ова су његова Проматрања о етнографији македонскпх Словена, за пајкраће време, иошто су бнла објављена у Делу и отуда одштампана у засебну књигу, привукла на се најозбиљнију иажњу свих л>уди, који су се бавплп п интересовалп македонским проблемом и питањем о етпографијн Македоније, и начпнила су прави нреврат у досадашњем схватању овога питања и у предлозима за његово решење. Одмах чим су ова Проматрања одштампана из Дела, она су преведена на руски, француски н енглески језик. На руском језику изашла су, у брзо једно за другим, у два издања: једно технички одлично опремљено, у иреводу Др. Пвана Шајковића, ][ друго, опет лепо опремњено, у преводу једног високог службеника у руској дипломатској службп, уТурској; на француском језику нрво су штампапа у стручном часопису Лппа1еб (1е <п*оотар1пе (Тоте XV), и отуда су одштампана у засебну књигу; на енглеском језику изашла су у преводу Ашпе 0' Впеп-а. Хпоредо са овнм нзишло је још једно издање и на српском језику. II ако су ова Проматрања само одељак великога дела Цвијићева о Македонијн и Старој Србији, она су свуда примљена као потпуна целипа, засебно дело о македонском ироблему, и свуда је књига примљена необично лепо. Због своје озбиљности, свестранога нретресања свнх спорних нојединости, необпчпе силине и убедљивости својих доказа, необичне, па чак п у правом научном свету ретке непристрасности у излагању и ироцени свпх многобројних факата, који номажу правплном решењу тако сложенога питања о етнографијп македонских Словена, књнга проф. Цвијића је готово на јуриш освојнла све оне нраве научне раднике, који су се бавилп о томе питању, ц сасвим је изменила досадашње гледиште историка и етнографа о начину, на који бн ваљало најправилније решити ово питање. До нојаве ове књиге на западу је, под утицајем многобројнпх, најчешће субвенираних књига и брошира о Македонпји, пристрасном и с нарочитим, провидним смером ппсаних, македонско је питање више мање сматрано као бугарско питање