Delo

Д Е Л 0 Рајхштату од год. 1873. Тада је пзмеђу Аустро-Угарске и 1‘уснје било углављено, да Ие Аустро-Угарска добнтн Восну и Херцеговноу, ако 1’уснја успнје у евентуалиом рату са 'Гурском. У том рату Аустро-Угарска морала бн бптн неутралиа. Алн, нко ннје внао за тај споразум, знаојеза негдашње намјере АустроУгарске о Боспп и Херцеговинн према Србијн. Било се ирочуло о понудп Аустро-Угарске Србији још од 1нто. године. Том понудом Аустро-Угарска хтјела се обвезати, да ће Србији израдитн придружење Босне, Херцеговппе и Старе Србије, тако, да ове областн, заједно са Србијом, образују једну државу. Увјет Аустро-Угарске био је, да Србија буде нрнјатељскн неутрална према Аустро-Угарској, кад би ова заратила са каквом великом снлом. II ако Аустро-Угарска није била заратила нп са каквом велпком силом, буна у Херцеговнни год. 1875. доводила се у свезу са том понудом. Нико у Далмацији ннје ни сањао, да је путовање Аустрпјског цара но Далмацијп те исте годнне у уској свезн са херцеговачком буном, која је требала да букпе. Нико нпје ни помишљао, да невесињска пушка пије одјек тешког и потлаченог пародног стања у Босни и Херцеговини. Мислнло се и вјеровало се, да је буна у кршној и сусједној Херцеговннп зпак за уједињење великог дијела Српства. Према нонудн Аустро-Угарске‘Србији од год. 1870., а не знајући за сиоразум у Рајхштату, вјеровало се, да Аустро-Угарска неће ометатп то уједињење једног дијела Српства. Није се ни из далека мислило, да су Аустро-Угарска и Руснја имале највпше свог личног рачуна у буни Босне и Херцеговине. Радп тога било је у Далмацији ријетко одушевљење за устаннке у Босни и у Херцеговинп. У сваком повећем мјесту по Далмацнји били су основани нарочити одбори. Ти су одбори номагали устанике и морално и иовчано. То су знале и гледале аустријске власти. Нијесу се ни најмање противпле. Најзначајнија појава о том устанку бнла је, да је цијела Далмација била напојена највећим српским духо.м. Истицали су се у првом реду млади, научени, људн. II православни и католици, а међу католицима и многи фратри и попови, јавно су проповнједали Српство. Од Раба до Будве, као бура, био се рашнрио и утврдио српски дух. Српска мисао билаје све освојила. За њу је радио свако. Нико се није бојао, да ријечју и дјелом прича и пјева о скором уједињењу Србпје, Босне, Хер-