Delo

ДВАДЕСЕТ Г0ДН11Л НОЛИТИЧКЕ ВОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 39 деговине и Старе Србије. Вјеровало се, да ће Црна Гора стуиити у то коло, сјећајући се ријечи н пјесама њеног господара. По нашим мањим и већим мјестима, гдје је било и мало паображеннјих људи, ковалн су се плановн, очекујући тај велпкн догађај. Срећни успјесп херцеговачких п боеанскпх устаннка још више утврднше ту мисао код Далматинаца. Рат Србије н Црпе Горе нротив Турске био је одушевио наш свијет до лудила. Нанш ђацн на великим школама у Бечу п на другим универзитетпма у Аустрији јурилп су, као слијени, у добровољце, да се боре за ослобођење и уједнњење Сриства. Бечу то није било по вољп. Нашао је људе, који су то помутили и закрвавили Србе и Хрвате. Да није бнло тог прста, падаје велико српско питање и свршило онако жалосно, како је запечаћено на Берлинском Конгресу, данас би шнром Далмације био сами Србин. Тај је прст све растурио. Негдашњи ватрени српски омладинци постадоше љути Хрватп или .још љућн Талијани. Да се схвати важност тог нокрета, нротивна српској мисли, морамо се повратити за неколпко година натраг. 0 првим изборнма за далматински сабор, послије буне у Бокп Которској, народња странка, српска и хрватска, добила је огромну већипу. То је била нрва већпна пародне странке. У првим сједницама далматинског сабора расправљало се о адреси. 3. августа 1870. већина саборска гласовала је и примила је адресу, у којој се каже и ово: „Државно, дакле, нраво ове Ваше краљевине, ако п неизведено, још онако опстоји, како га примише, признаше и опчуваше, нза осталих старих краљева прешасника, славпи прадједовп В. В., а и само Велпчанство Ваше. То државно право, које потпуно одговара п нриродном народном праву, свеједнако жпви у чуству п савјести народа Краљевине Далмације, кога ми заступамо; он је свађер осјећао и осјећа себе чврсто привезана с отим нравом уза Вашу свијетлу круну; те га смагра, уз непомнчву своју поданичку вјерност В. В., главнпм стожером свега државнога опстанка. Сада би ово бнло, да ми заступницп Ваше Кралшвпне Далмације, преиопизно замолпмо В. В., да нзволи превести ову своју Краљевнну на њезин старипски темељ државнога нрава. Али и Хрватска и Славонија дођоше у такав положај, који свестрано но народу правну свијест не задовољава; а свакако је створеп без судјеловања за-