Delo

40 Д К Л 0 ступннка краљевнне Вашо Далмације. С тога, не могавшн ее нпкако отетн својој ааступннчкој ддошостн, а да не нстакнемо ово жнвотно пптан.е, о иовратку Далмације ксвојој старој држапној ааједнпцн, нама ааступнпцима те краљивнне пио не остаје, него преноннзно молити 1>. В., да би се удостојило свестн положај државнп с обје стране на таково становиште, на каквом бп законнти заступнпцн Краљевнне Ваше Далмације моглн се сусрестп са законитпм заступннцнма Хрватске н Славонпје, т»» заметнутп вез њнхове државно-иравне заједнице“. Иста већнна далматпнског сабора, у сједници од 14. октобра 1871., гласовала је и прнмнла је другу адресу па цара. У тој адреси има и ова тачка: „Народ, кога ми заступамо на овом сабору Краљевнне Ваше Далмације, у потпуној свијестн-свога права, које су му прадједови установилп у овој земљи, а зајамчили светом присегом изабранн и окруњени краљн, којим је ЈК В. законитн насл.едник, као носилац старинске круне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније, не може да својом жељом не претече сретнп данак, када Ј~1е В. В. удостојити се то право дјелом остварити; с тога ми заступницн народа Ваше Краљевине Далмације сакупљенп у сабору понављамо молбу, да Ваше Величанство добростиво изволн позвати закоиите заступнике Хрватске и Славони.је, нека се са закошггнм заступницима Далмације сложн<» договара и уговоре начин и увјете, како би се, ноти;пом В. ЈЈ., обновила она државна једпница, у којој су за вјекш.а дијелиле згоде и незгоде, а па увеличање моћи и сјаја царевинске и краљевинске Ваше круне; иа умиреље и задовољство укупнога народа Троједне Краљевинске нод Вашим очинским жезлом жпвућега,—јер смо увјерени, да би се иначе залуду тражнло за тај народ редовитога напретка и ирпроднога развоја унутри, а тврдине и обезбједе с двора“. Од када је установљено законито представништво краљевине Далмације, ово бпјаше првн нут, да се у адресама тражи сједињење Далмације Хрватској и Славонији. Сложни Срби и Хрвати у Далмацији бнли су снага. Та снага могла је тражити оно, што је мислила да мора добити. Срби и Хрвати спајали су природно и народно право са историјским нравом. Далмација је хтјела, да се сједнни са Хрватском и Славонијом, како би Срби и Хрватп, сједне исдруге стране Велебита, билијачи и снажнијн против туЈцшскнх насртаја.