Delo

ДВЛДКСЕТ ГОДПНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ИРИМОРЈУ 47 Нијемци су, у француској земљи Францези су, а и у хрватској земљи иостају све зрелнјн, те се не устручавају пазивати Хрзати нзраелитске вјере. II мухамеданци, не гледећп иа вјеру, у Лерзији Перзијанцн су, у Арапској Арапи су, у Бгппту Егинћани су. Та зашто се не би римокатолпци, евангелици, израелпћапи у Србпји називали именом земље Срби? Зашто се тте би нравославни у Хрватској називали именом земље Хрвати?“ Колико софизама и ненстина! Док је српска мала политика у Далмацији, у Хрватској н у Славоннји била у оваком жалосном стању, српско-рускотурски рат бпо је у пајвећем јеку. Није се знало за копачну судбину српског и руског оружја. Није се знало пишта о будућностп Босне и Херцеговппе, које се још нијесу биле умириле. Хватски листови доказпвали су у то доба, како су Босна II Херцеговина хрватске земље; како се и на њих протеже хрватско државно право п да се морају прндружити хрватској држави. Задарскн Народни Лист, који .је у почетку херцеговачке буне штампао усташке прогласе о сједињењу Босне и Херцеговине Србији и Црној Гори, писао је сада друкчије. Тражио је Босну и Херцеговину за хрватско државно право. У њима пигдје није могао да види Срба. Обзор је овако (бр. 25СЦгодипе 1877. савјетовао својељуде, да се ослободе босапских бјегупаца, којих је било по Хрватској и Славонији: „Да, ако их ко жели ријешити, зато имамо сигурно н сасма одговарајуће средство: свп босански бјегунци вратит ће се. ако хоћете сутра у своју домовппу

под заштптом наших бајонета. Пошаљите сутра у Босну барона Филиповића са 20.000 хрватске војске, да окупира Босну, а више не би ни требовао. Ако се неће попримити ово средство, а монаркија могла би на темељу права хрватске круне

хрватски народ првн пут иза дуга времена бити ће захвалаи, ако се једном псиупн његовим и интересима монархнје одговарајући захтјев: освојите Босну!“ Срби у Далмацији ипак нијесу очајавали. Осјећали су у себп довољно животне снаге, да се одупру нападајима са хрватске стране. Одушевљавали су се за наиредак српског п руског оружја у Турској. Надали су се и били су увјерени, да ће барем Србима у Боспп, Херцеговпни и Старој Србпји бити добро. Поздравили су велпким одушевљењем нобједоносно руско оружје нод Цариградом.