Delo

Брзо је I! у томе настунило разочарење. Сан-Стефаискн Уговор пред вратнма Цариграда, којнје 1*уснја днктовала ирегаженој Турској, смањпо је српско одушевл>ење. Русија је ту хтјела да оснује Иелнку Бугарску, којој је дала и српске земЈве све до старпх срискнх гранпца. Србијп, својој савезпицн у рату за ослобођење, добацнла је, као милост, неколпко села. Ондашњег кнеза Милана хтјела је да нстјера пз Ипша, који је освојила српска војска, а он јој је одговорио, да Ке само мртав папустнтн Нпш. Једпна српска утјеха у Сан-Стефанском уговору бијаше автономија Босне и Херцеговпие. Нестало би и ге једне утјехе, која је брзо ишчезла, да Берлннскн Конгрес ннје био нраведннји према Србији, али не према цнјелом Срнству. Србија је, нросјачећи иа Берлинском Конгресу, остављена од њепе ратпе савезнице, Руснје, добила мало, али много внше, пего ли у Сан-Стефану. Створена је Бугарска, много мања, него ли је Русија жељела. Аустро-Угарска добила је мандат, да окупира Босну п Херцеговниу и да с њима управља. У Новопазарском Санцаку забоден је клин између Србије п Црне Горе. Разочарење код нашега свијета достигло је врхунац. Хрвати запјеваше пјесме, да хрватска војска нде у хрватску Босну н Херцеговину, да нх освоји за хрватску државу иа основу хрватског државног права. Србпма је чптано онијело у тим двјема земљама и на Приморју. Кад је октобра 1878. год. довршена крвава окупација Босне н Херцеговине и кад је војска утрла пут, стадоше се тамо селнти хрватски апостоли. Чнтаве чете католичкпх нопова, фратора, чниовиика, учитеља, жандара, милосрдиих сестара без “завјета п са завјетом одјурише у Босну н Херцеговпну. Приморски Хрвати у Далмацији нијесу стајали скрштепих руку. Послије окупације Босне и Херцеговипе, 1879. год., рекоше у прогласу за изборе за царевппско вијеће. „Чим више Словени буду сложнији и чим више буду вриједилн, тим лакше ћемо и ми далматииски пародњаци успјети до оживотворења наших посебних тежња, наиме, до потпуног препорођења земље, уводењем народног језика у учионе и у уреде и до цјелокупне и слободпе стародавне наше краљевине хрватске, под прејасном владајућом лозом Абсбурговаца. Тпм путем иајлакше ћемо престати већ једном бит туђи на свом властптом прагу, те ћемо оживјетп као политпчки народ. ,У будућем засједању ново царевпнско вијеће има рије-