Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ИОЛНТНЧКЕ Г.ОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 49 шпти питање о управп Босне - Херцеговнне. Судбина ових земаља, напучених пагаом једпокрвном браНом, за ослобођење које мн смо радосно скочили и с крвљу и повцем, дубоко нам у срцу лежи. Са судбпном сусједннх земаља тијесно је скопчана н наша судбина. Света, дакле, дужпост мора бит ваганм заступником улагати све своје снле, да управа Босне - Херцеговппе буде уређена и пзведена у народном духу, према душевпнм п тварним потребама оног народа, тако да му помогне доћн до пародног развоја, до господарственог ускрснућа, те да му зацпјелп стољетне ране зулума и безвлађа. Уирава ваља да буде таква, да одговорн просвјетној задаћп, коју тамо има подузети држава наша; таква, да узмогие оправдати заспосједнуће усљед Берлннског уговора, и нред оним народом и пред јавним мнијењем уображеног свијета. Баступници вагаи у царевипском внјећу и у одасланствима ваља да жпво настоје, да се и државно-правни положај запосједпутих земаља што прнје ријешн, и то у смислу назначепом у задњој адреси хрватскога сабора“, која је тражила, да се Босна и Херцеговина сједине у једну државну заједницу са Хрватском, Славони.јом н Далмацпјом. ' Срби на ГГриморју увјерилп су се, најпослије, да морају прекинути дотадашње свезе са Хрватима. Хрвати су били заборавили скорагању заједничку борбу са Србима против ненародног елемента у Далмацији. Велика Хрватска, насликана у Бечу, а приказана Хрвзтпма на Примор.ју, натјерала их је, да прогоне Србе, с којима су до недавно ишли раме уз раме. Срби на Приморју били су још слаби, да уђу сами у политичку борбу о пзборпма за царевинско вијеће. Самп нијесу моглп пишта или врло мало. Потражигае савезпика, једпног, који је ту био. Нађогае га у далматинске Италијане, автонамаше, који су пм пскрено нружили савезничку руку. Почеткомјула 1879. год. далматниски Србп и автонамагаи углавнше изборни уговор. У изборном котару Задар—Паг—РабБенковац, чији је посланик бно до онда Хрват, Србн и автономаши кандидоваше сложно автономагаа. Погато су у овом изборном котору, о овпм изборима, морали одлучити Срби изборници кпстањске и обровачке крајине, нови кандидат дао пм је ипсмену обвезу о свом раду. Та обвеза писана је и потпнсапаје у Задру 6. јула 1870. Она се мора сматратп, као програм политичког рада изабраног посланпка. У оригнналном тексту, којп се чува ч Дело, књ. 41. 4