Delo

/ НЕМАЧКА РОМАНТИКА (СТАРИЈИ РОМАНТИЧАРИ) (СВРШЕТАК) Браћа Шлеглн су најистакнутији представници н духовно средиште старије романтике, а најзначајнији су као реформатори критике. Полазећн сасвим са другог гледишта него Лесииг а и Шилер, учпнивши тежиштем при посматрању индивидуалност, створили су историску, филолошку и т. зв. позитивну критику, при чему су се дивно допуњавали, јер док је Фридрих соколовим оком прегледао читаве културне периоде и полазио увек од целине, задржавајући се само на крупним цртама (као што је волео и да чита само крупним словима штамиане), дотле је Виљем, рођен филолог, ронио у детаље и обраћао главну пажњу на спољашњп облик, и с друге стране, док је Фридрпх својим критичиим радом обухватио поглавито антику, у чему му је донекле бцо друг Шлајермахер, Виљем је, с Тиком неговао ромаптичку књижевност (Шекспира, Дантеа, Шпањолце и др.) Али су оба брата п практично покушавали изводити своје критичарске савете и то мало те не на свпма иесничким гранама. У ромапу су впдели скуп свега песништва, највишу песпичку врсту, и Фридрих Шлегл нпје могао одолети жељи, да сам не пружп узор романтичког ромапа. Свакако је његова „Ј1уцинда“ најрадикалнији производ новога иравца, али, и ако јој је уметничка вредност мала, што ппсу нн романтичари спорили, она је карактеристпчна за целу романтпку. У њој је пре свега романтичко Вјерују о женском пптању п што је с њиме у свези,