Delo

о4 Л Е Л 1> наравно још у најотвореннјој бојн, јер с том слободом, с којом је писана „/1уцннда“, ретко је кад н доцшгје код иатуралиста говореио о љубавп, о браку н сл. Али и уначе је то „екстрат“ романтичког иогледа па свет, јер су поједпностн радље сасвнм нвостале и све прпповедаље је 'ограннчено на кратко н што тешње карактерисање; један од првнх ромаитпчкпх приповедипчких сипса са големом гомплом ноннх мпслн, које су као бомба пале међу браћу л>уде, иосред иросвећени књижевни народ. Тппични су већ натинси главама: „Пднлао народу“, „Алегорнја лењости“ и сл. Внлаидов начин, да се аугор меша у радњу, ирнменио је Фридрих у толикој мери, да се често не зиа, ко управо пма реч, јунак нлн писац. То му је у толико лакше пало тто је у роману с беснримерном отвореношћу употребпо своје рођепе одношаје, тако пре свега своју слободну љубав према Доротеји Фајт. У искреној мржњи према лажљивоме моралу просвећењака отишао је Фридрих Шлегл и сувише далеко у другу крајност, те не само да није успео створити заокругљено уметннчко дело, него се занлео толпко у сво.ју реФорматорску улогу, да је своје рођене тенденцпје изнео унакажене и гротеске; основне мисли претрнане су хотимпчно парадокснма н на силу Бога ћудљивнм нзрекама, које, далеко од тога да разувере иротивнике одбијају и ро.мантичкп расположене људе. Полазећи у бој против прндерпја н супрот конвенционалним браковима просвећењачког доба, од оправданог нако мало /растично исказаног начела: да је управо конкубннат прави брак1 стигао је најзад на свој цинички начин до тачке, да. се не треба задовољавати само уживањем у слободној љубави, него да још и у свесном посматрању тога уживања треба тражити ново ужнвање. Пзгубио се човек у незаситљнвој жељи за прекорачењем граница обележених дотадањим друштвенпм моралом, па је јурећи безобирно наиред изврнуо и дете с водом нз каде, јбр је противећи се конвенционалном схватању пристојности, спољашњој иристојности, новредио п п одбацио и праву, нриродну нристојност. Зато нпје ни чудо, што се против „Луцинде“ дигла и кука и мотнка, и што је она ностала (и остала и до данас) књижевним бауком за филистре, Сами романтичари дизали су руке од ње и једнно чиста де1 У томе га је надмашио само .још Ниче тврдњом: да .је брак обесветпо конкуСчшат.