Delo

892 Д Е Л 0 један невидљив осмех познанства. Истим се кадифастим кораком сестра удаљи и пође уз степенице на хору; она покуша још да се моли Богу, али је изненадна светлост одагнала прнбраност у исти мах кад и мрак. Узалудно је покајница хтела да прекинути конац своје молитве понова веже; зато је се одрече и оста за још неко време замишљена, блудећи очима, лица лепо осветљена светлошћу од лампе са куглом од млечнога стакла која је била на оближњем стубу. Срећна отменост њена одела, вештина којом је умела да украси своју лепоту, облачили су је мало безличном љупкошћу коју имају парижанке из отменога света: и под тим лепом нрави број година њених ишчезавао је. Па ипак, ако то није била врло млада жена, сигурно је била млада жена, чак и испод попустљнвог смисла који Париз даје овим речпма. Косе које је једва покривао врло малп шешир, начињен од зимзелена уплетена око златног кадуцеа, имале су слободну младалачку боју, отворено кестењасту, промешану златастим и риђим праменовима. Црни је вео ублажавао једно пријатно лице, пуних п мало гојазних линија, које потсећа цртама, ако не бојом, на она лица Талијанкиња, широког лика, фине браде, кратких и меснатих усана, права носа, ниска чела: лице девојака које носе воду са албанских и немских цитерна. Пошто у капели није било хладно, млада је жена допустпла да јој се смакне огртач на наслон од клупе: став је њен оцртавао сав њен богат и довршен облик. Го врат, савршено бео, снајао је затиљак, по коме су пале коврче бакарасте боје, са подбратком једном кривом линијом, мало опуштеном, која као да је била некада оштрија, пре но што је постала пунија услед малог гојења. На њој је била једноставна хаљина од фулара, а као струк само исто тако просто јелече, украшено црном чипком око скутова, врата, и зарукавља. Јелече је истицало средишну линију леђа, превој између недара, мишице, и обавијало, црним пасом, према развијеним бедрима необично узан струк. Требало је да покрај ње прође какав расејанко или какав побожан човек на да је, овакву каква је, не погледа. Она је била женска леиота потпуно довршена, коју су минуле године стално усавршавале, замењујући појачавањем типских одлика оно што је ишчезло у неодређеној милокрвности младалачкој, у дражи гато је има неразвијен пупољак. Али су очи њене привлачиле очи. Душа је тако рећи у њима нливала, била на по-