Delo

ЈЕОЕН ЈЕДНЕ ЖКНЕ 491 никовим: и замењпване другима када их умор исцрпе, све па две клечале су молећи се немо пред осветљеном часном трпезом. Дубока се тишина дизала из каиеле: о дебеле зидове, о постављена врата, цео се варошки жагор ломио и изумирао. Улица је, у осталом, мирна, барем онај део који се је сучељавао са берлинском улицом у којој је подигнут манастир. Ретко је кад, чак и кад није служба, да су клупе у капели празне, и да се силуета какве Парижанке не видп између потколеника и наслона за руке. Оне ту радије долазе пешице, као на какав тајанствеип састапак којн је боље држатп у тајности између Бога и себе. Која Парижанка из отменога света није осетила те изненадне пападе побожности, та ненадна враћања вери у муци слома свога срца? 0! да чудних милости за које преклињу ове руке у рукавицама, расклопљене као каква књига преко лица под велом, и какви ли се сумњиви мириси морају дизати небу са пламеном малих свећа пободених на многосветњаке пред олтаром! Да очајних нризива љубави које беже, што се мешају у искрено исповедање грнже савестп! II какав треба да је горе стрпељив и разуман Бог, те да овеје које добро зрно између толико кукоља. ... На сваки начин да такву покајницу, овога октобарског предвечерја потонулог у кишу, не довезе овај купе у канелу у Тиреновој улици. Тек што је била ушла, она је клекла у једној од последњих клупа, под предикаоницом, било што јој је било врло нрешно да се моли, бпло да, као у књизн о Царинпцима, што се није осећала достојна да дубље ступи у Дом Господњи. Дуго ту остајаше, сакривши лице рукама, или склопивши руке, као Росетијева Беатрича, и подигавши главу једнакој светлостп која је падала с хора. Као и обично, остпја се светлела у среднни златних зрачннх тракова, а две статуе, оличење мнра, клечећи на последњем степену, у плавој кадифи и опасане златним пасом, упнраху у њу усхићене очи. Кпша је била расула и иоследње сунчеве зраке; позаднина је капеле тонула у мрак. Калуђерица једна изађе из сакристије: у руци је држала ужежен запаљак: кадифастим кораком клизила је од стуба стубу, плашљиво палећи гас у лампама. Кад упали и последњу, која је била баш изпад главе ове жене што се молила Богу, она се изненадн и подиже главу. Поглед се њен сусрете са калуђернчипнм очима; нзменшие по