Delo

394 Д Е Ј1 0 шеве свога огртача; врата су гледала на четвртасто мало двориште, а вода ветром шибана допирала је до средине сводова. Манастирско је двориште као спавало под овом кишомг четири стазе посуте ситним песком око једнога четвороугаоника од шимшира из кога се издвајало нејасно беласање једне статуе. Друге две статуе украшавале су углове у дворишту; о њихова постоља биле су обешене лампе од разнобојног стакла. Двориште је било осветљено само овом жмиркавом светлошћу и млазом светлости што је продирао кроз неколико прозора. Посетитељка брзо дође до другог краја тих сводова и попе се на први спрат. Заустави се пред једним постављеним вратима; отвори их, дође до других дрвених врата и закуца. — ... Слободно! чу се пријатан, мало кроз нос, глас. Она уђе. Проседа се једна глава појави иза писаћег стола од махагонија, а затим се уздиже и велики труп. — Госпођа Сиржер!... Какво пријатно изненађење... Пзволите сести, драга госпођо. Свештеник показа на наслоњачу. Био је то човек внсока раста, брижљиво очуван, и већ ушао у шездесете. У собн су слике рађене масним бојама, просто покућанство и постеља од обичнога гвожђа која се је видела иза завеса од алкова одударале од врло драгоцених ствари којима су били претрпани камин, намештај, па чак и зидови. Госпођа Сиржер седе. Свештеник је погледа кроз своје наочаре и понови: — Какво пријатно изненађење! Шта вас сад овде доведе? Држим, да ништа није рђаво у вашој драгој породици? — Ох! не, рече госпођа Сиржер, враћајући се с једне посете прошла сам Петроградском улицом. Свратнх у капелу. Сестра Зита ми рече да сте овде... и... Свештеник, поклонивши се, прими ово привидно објашњење; знао је он добро да ће, кроз кратко време, сазнати оно друго, оно истинито: какав, без сумње, бони грех пути!... Он га очекну за тренутак и, када га не дочека, прекиде тишину: — Г. Сиржеру није, ваљда, горе? — Не... Увек исто. Ово му влажно време рђаво чпни. Па н у наточ томе једнако наваљује да иде у Луксембург. Знате, оделење наше париске банке. Потребно је да је тамо пре но што се сведу рачуни у јануару. Свештеннк равнодушно уиита: — Али г. Сиржер није сам... Он има и једног ортака,