Delo

408 Д Е Л 0 кроз нарочито стакло, па и онда, кад се мислило да се ради сасвим објективно. Ми фолклористп нмамо поузданијипут к истини. Не ослањамо се на наша лична опажања. Ми биљежимо предања, у којима народ описује сама себе, и не знајући да то ради, а у којима и посвједочава своје осјећаје и мисли, своја дјела и свој рад. То све учи нас, да одијелимо, да познамо и да разумијемо, шта је стално, а шта је случајно; шта је створено, а шта је измишљено; шта је истинито, а шта је лажно. Ко се гади на такав посао или ко се стиди тога, тај сличи медицинару, који се гнуша да радн на столу секцирања, а такав није дорастао за испитивање народних особина. Такви испитивачи нијесу салонски јунаци, нијесу естетичари и нијесу суци морала; они испитују обичаје. Ко нас зато сумњичи, доказује да је смјер науке за његов дух и разум велика тајна, у коју никако не може продријети. Кад би се испитивању народа, ради било каквих разлога или обзира, постављале препријеке или кад би се то испитивање забранило, зауставило би се његово научно развијање, као што би се уништила медицинска наука, кад би се морала одрећи секцирања на мртвом и живом тијелу ради њежних душица, и кад би се бојала смрада у дворанама секцирања. „Лица која су задојена конвенционалним погледима моралности, одговориће нам: „Нећете ваљда бити толико смиони, па устврдити, да ће ваша Антропофитеја бити корисна, као и анатомија, с којом ви успоређујете ваше предузеће.“ Ми не кажемо то, него да из наших истраживања и проучавања може за људско удружење битн још веће користи. Тобожња неморалност, коју ми откривамо без икаквог обзира, дјелује јако на живот и околину онога, који пде за тим. Показујемо на погибељи, који окружавају нас и наше потомке, а и које нам пријете, али смо са Бернштајном и многим другим испитивачима, увјерени, „да су без икакве важности и снаге погибељи, који потичу од поштеног проучавања природе, према оним погибељима, које настају човјеку од глупог непознавања и најелеметарнијих природних појава.“ Не спуштамо срамежљнво очп иут земље, него смионо гледамо по свијету, у коме морамо да живимо; хоћемо дасе изучимо, дасе просвијетлимо, да расвјетлимо наш разум, како бисмо успјешно могли одбити зло, које на нас удара. Анатомија се бави тијелом и тјелесним боловима. Ми се бавимо духом и душом и њиховнм страстима, које их уништавају.