Delo

X I’ 0 Н II К А 419 — њих нема, и да они сад не снавају. Сада чешће промакне кроз ходник по каква сенка и ишчезне. Послуга им је спевала и једну песму, подругљиву и шаљиву. II баш кад је Јулнја предлагала вожњу на чамцу кроз ходник забруја та песмица, али доста из блива. Они могу да дођу у кујну да н ту проиграју мало: „II ако вас нађу онда сте ви изгубљени!" — „Ја волпм наше људе, као што п они мене воле. Нека баш и дођу!“ Та је песмица доказала колико се они воле. Да се бега? Где? Кроз ходник? Ту су они. У Христинину собу? Ту је Христипа. „Жан. Онда у моју собу!...“ У празничном оделу, окићени цвећем, с једним буретом пива и буренцетом ракије, улазе слављеници са свирачима. Поппше по неколико чаша, одиграше једну игру и, кроз иста стаклена врата, одоше. Док се у кујни играло, Јулија и Жан нису у соби, као оно Таис и Пафпис, певалн псалме и кантике... „Ствар је чнњена“, како се вели у дневнику Драгојле Јарневићеве. А сјш 1а 1'аи1е? Да проговоримо коју реч о госпођици Јулији. Нотребно је исиитати је генеалошки, испитати прилике у којима је живела, н све друго што је потребно да се види да је њена трагична судбпна природна. Госпођа Јулија се је подала. Коме? Једноме лакеју, своме слузп. Зашто? Госпођица Јулија се је убила. Зашто? Да потражимо прво њу у њеној породици. Њен је прадед био млинар, а код његове је жене, за време данскога рата, краљ преспавао једну ноћ. Мајка јој није била од племените „плаве крви“, напротив сасвим простога норекла. Била је васпитана у духу једнакости и слободе жена, а то васпитање не ограђује мушкарце од женских не знам каквим моралним бранама. Шта внше те су бране тако незнатне биле да се њена мајка није мпслила ни удавати, осећала је неку одвратност према „брачном јарму“ и држала, можда, да Је брак „сиротпња душе у двоје". Њој је то било лако: она је и без брака жпвела у браку. Али, како жене и брзо и лако мире контрадикције, једнога дана она се удала. Роди се и Јулија. „Ја сам дошла на свет“, вели Јулија после неколико чаша доброга вина, „колпко сам могла да чујем, и без воље своје мајке“. Одрасла је на пољском добру на коме је њена мајка, и у васпитању Јулије и у вођењу куће и целога добра, показала све своје способности једне домаћице. Јулпју је тако васпитавала, а добро је тако добро вођено, да 27*