Delo

Н А И В И Ц II 63 тако иалакћен о колена дудукаше неку познату арпју лупкајући десном ногом такт. Но убрзо подигне главу, ногледа иа онога на другој постељи и пакосно внкну: — Хеј, бубо-о! Устанн море. Што чмаваш толико? Треба да набавимо што за јело. Хоћу да цркнем од гладп. Устани, но ! Имаш ли пара, а? — Имам врага! На послетку шта си уочан, шта пасрћеш на човека, као да не знаш, да немам ни пребијеног филера! Глуиост! — Но, но шта си бесан, тек ваљада смем питатп. Него чуј — и ту спусти гласом — Бога ти Мишо, шта ћемо радити? — Гладан сам као псето. Осим оно мало твоје слапние нисам ни окусио ништа. А сад ми нестало и дувапа. Дед Никола, дај један цигар. Никола као да га се ништа не тиче, само зевну и одмахну руком. А после додаде: — А јесам ја трафика? Миша се међутим окрете зпду и хтеде да заспи. Али ннје могао. Једна му се мисао натуривала и налетала на њега. II он ма како да је се брањаше, она се као муха опет враћала. Најзад клону и предаде јој се. * Ово није први пут да се мора да борн са њоме. Она следн његовим корацима нечујно, као његов рођени сен. Јавља му се често у блеску очију пролазншса, кресне кадгод сред ноћне таме и одагна му сан и он тада загњури главу у душеке п плаче, плаче и само да би је отклонио, броји до тисућу, алн она не одмиче, под.јармљује га, крвавп га, као оштри убодп мамуза о бедра парипова. Кад хоће да се весели и смехом да је угушн, он се престраши од свога гласа, јер чује из његова одјека као поругљивн кикот црне авети. Он је сплом хоће да заузда, да је се отресе, али она је усељена у његову душу. Ова је део његова срца и он је собом носи свуда. Кад јој је подлегао и преслаб се спустно као леитнр са савијени овлажени крили, заклоппо је очи и видео ју је, како слеће на њега без извесна .јасна облика п као челичан знак питања леже му па прса н притешњу.је пх. II тада чу, како му један познат, мек умилан глас шапће у уши, н то га поражава. Тај, тај умилнн, свилепи, топли, глас. Он га пита. Нежпо и бршкљиво га пнта: Мишо чедо моје.