Delo

358 Д Е Л 0 нади коју су јој завештали њени родитељи да се брине о њеном васпитању и удомљењу. И збиља, на годину дана пре но што he се дете први пут причестити, Г-ђа де Ла Мар потражи је. Јулија толико није*знала за беду свога детињства да је плакала кад је требало да напусти своје родитеље и замак у улици Курсалон. Н>ене плахе сузе,. којима ј-е пребацивала што више није потчињена, квасиле су хладне пољупце растанка Г. и Г-ђе де Крос. Она приспе у Париз, у друштву с Тонијом, јер се немар и тврдичлук њених родитеља нису моглк да реше на путовање. Прпспела је она у Париз колико узбуђена толико и тужна; нме „каноница“, које је тако често чула у своме детињству, приказивало јој неку врсту калуђерице, свештеник — жене, с кукуљачом оперваженом хармелином. То уображеље није било сасвим лажном. -Јулија је упала, код Г-ђе Дикло де Ла Мар, у нову средину побожности, јачу но што је била материна, али тако исто мало привлачну, тако, исто далеку од њеног срца. Она је упознала суву монашку побожност и добра дела на хартији; конгресе аристократскпх намрштених уседелица које су притицале у помоћ једној нарочитој врсти сиротиње коју, изгледа, да више мучи досада но беда... И ту је Јулија, са срцем пуним неутрошеног блага, тражила а није нашла шта да воли. Каноница се нонашала према њој као према некој сиротици из добре куће: прописа је било пуно, а никад ниједне благе речи, никада милоште. То богомољство^ сасушено у своме милосрђу, волело је само једно биће: њеног нећака, Антоана Сиржера, кога је она однеговала и која, је нз оваквог васпитања, произашао нерадник, играч и раскалашннк. Она је плаћала његове дугове мрштећи се на то, али му је ускраћивала остатак имања све донде док се не би оженио: јер је она мислила да ће га поправити сила свете тајне. Јулија је расла у овој суморној радионици уседелица, а нико се није трудио да изради њен дух који је једва мало бно обасјан неколиким лекцијама из читања и писања које јој је давала собна настојница. Један доста млад свештеник, који је често похађао дом, примети то њено незнање и навали да се детв пошље у завод. То је био свештеник Иге, који је недавно наименован за исповедника Искушеница. Ту је он ушао још као ђак. Време које је Јулија провела у манастиру са осталим девојчицама њенога узраста, било је најсретније доба њене мла-