Delo

406 Д Е Л 0 два, доста различита задатка. Први је задатак: проучавање опште сеизмичности наше земље у вези са проучавањем простирања сеизмичких таласа и другим геофизичким проблемима. Други је задатак: проучавање покрета од тзв. плиме земљине, што је био најглавнији предмет Реберових испитивања. Да размотримо најпре онај први задатак, а нарочито питање о распореду сеизмичких области на земљиној површини. Лако је појмити како се безбројно многи интереси укрштају у решењу тога проблема, који је тесно везан са проучавањем самих узрока сеизмичности. Решењем тога проблема баве се данас врло многи научници, радећи у главном два правца, која су обележила два најчувенија сеизмолога: проф. Милне у Енглеској а Монтеси де Балор у Француској. Милне је проучавао податке о знаменитим трусовима (макросеизмима) који су забележени на сеизмографима по целој земљи. Он је постигао колосални успех подигавши на 40 сеизмичких станица са инструментима по енглеским колонијама и по самој Енглеској. У томе је нашао обилате помоћи код „Британскога Удружења“. Проучавањем инструменталних уписивања (сеизмограма) може се, с извесном приближношћу, одредити предео одакле су земљини таласи подгли као макросеизмички. Вршећи на тај начин своја проучавања, Милне је одредио извесан број сеизмичких предела на земљиној површини, који су извор светским макросеизмима. Ну, ио такој одредби може сн наћи почетак само за извесан мали број сеизмичких појава, те стога многи сеизмолози нису њоме задовољни, као што је нарочито показао Монтеси де Балор. Било како му драго, Милне означава један сеизмички предео у антарктичким пределпма између земље Грахамове1 и Кергелена'2, и сличан један предео на североистоку Нсланда, на северној хемисфери. Монтеси де Балор пошао је од сеизмичке статистпке* контролишући је пајстроже и обрађујући је најрационалније. Тога ради, он је имао даразмотри грдан број посматрања, скоро 300.000, и уписујући их у карте, проучавао је њихово географско раснростирање. Он је открио, да се сеизмички карактер простире у правцу два велика круга на сфери, а не само да је ограничен па две различите сеизмичке површине. Та два круга играла су и веома знамениту улогу у геолошкој историји наше планете,. 1 Не настањено острво у јужном делу Пндиског Океана. - У .јужном поларном пределу.