Delo

КРИТНКА II БИВЛИОГРАфИЈА 4ii Шекспир био — литераран програм, н то нуд и камо пре Шлегловпх превода. Мизерију нашу, нашег времена и наших прилика ништа већма не илуструје но наш у опште кремерски одношај према Шекспиру чак у г. Костићевим нреводима. Интерес и смисао за Шекспира једва је проникао. Што га има то је засдуга г. Костића, којему сам и ја захвалан за љубав и интерес ирема Шекспиру. Нема сумње, н г. Костић је и сам сувише културан и скрупулозан а да би то негирао, да ће и његови преводи, као н моји, као и сви преводи на свету у детаљима моћи бити приговорени. Упућен сам на себе, као и ја у нрвим својим нреводима ал с много већим н знањем и вештином и духом но ја, он је покрај свих сиољашњих незгода такога ноложаја превео најтеже и пајкрупније драме Шекспирове. Како је нревео, то показује и г. Поновићева критика, у којој је наведено на преко 3000 — три хиљаде стихова и прозних реда у Хамлету! — свега непуних 30 —тридесет! грешака, од којих једва неколико оправданих и грегаака у смислу, док је већипа пеоправдана и чнсто вокабуларног карактера. Кад би то гледиште било правилео ја бих требао све своје досадашње преводе с места да бацим у ватру, и ако ми је познато врло ласкаво мшпљење г. Поповића на пр. о мом преводу ,Магбета“ — само што бих у исти мах из тог разлога требао да спалим целу преводну литературу. Можда је моје досад изеето гледигате опортунистичко. Боље то но да је неправедно. Ја се у опортунизму свом држим оне Гетеове: Was fruchtbar ist, allein ist wahr! До душе, како je г. Костић мени нредао у касљедство даље превођење Шекспира ја бих кп што се у нас обично ради, требао да поступим по примеру оног Циганина који поставши цар прво обеси свог оца! Далеко је од мене н та помисао. Не само да не могу одобрнти, нити ирнстати у какво осуђивање г. Костићевих превода. Напротив ја налазим да је срж, биће, основа њихова тако здрава и пуна животне моћи, да им се слободно могу неки детаљи одсећи, ироменити ит.д. па ће они ипак имаги права на дуг, врло дуг век у сриско.) књижевности. Та дела која је г. Костић превео ја не сматрам за иотребно на ново преводити, и не мислим се тога посла лаћати. Ја сам када се г. Костић деФинитивно решио да да потпун превод „Ромеа и Јулнја“ ирекинуо свој рад око тог и ако сам приличан део „Ромеа н Јулија* већ био превео. Ја не жалим што сам свој рад прскинуо. Јер мислим да ћу више користити српској књижевности ако преведем, што могнем, од оних дела која до сад нису у нас иреведена песничкн, ако ми се допусти тај епитет, и са оригинала. Да је чак Бадалићев превод ,!«е-