Delo

422 Д Е Л 0 ријолана“, и ако је инФеријоран према г. Костићевим, и наша, сриска својина — ја ни ту драму не бих преводио, но бих мислио да се можемо и ми задовољити с тим хрватским преводом, јединим песничким и с оригинала рађеним преводом из Шекспира у Хрвата. После ових неопходних општих погледа ја се могу у кратко позабавити новим преводом „Ромеа и Јулије“ од г. Костића, који је изашао као 17 књига „Матице Српске.“ Г. Костић је преводом „Ромеа и Јулије“ тако рећи почео своју књижевиу каријеру, и сада после скоро навршених педесет година књижевниковања, пошто је дао пре воде *Хамлета“, „Лира“, „Ричарда 111“ прегледао је, допунио и наново превео онај свој први превод. Јер тај први превод био је непотпун. Равно трећина текста је при удешавању за српеку нозорницу отпала и нропала. Сад је и то додато и тако имамо целог „Ромеа и Јулију“ на српском. Није ми тешко било распознати, и ако ми није при руци онај први нревод, — шта је у овом сада ново. Том новом додатку се и у детаљима једва има шта приговорити, дабогме апстрахујући чисто вербалну верност. Ситнијих одступања има — као и у сваком преводу — но погрешака, места која кваре смисао нисам приметио при сравњивању с оригиналом. У оним старијим, ранијим партијама одступања су приметнија. Српске реченице су слободније конструисане мада су и ту задржати не само мисли Шекспирове но и главнији реченични детаљи. Границе тих слобода могу се посматрати на познатој Меркуцијевој причи о краљици Маб. Неки су споредни и не баш лепи детаљи према тексту, који ми је при руци, изостали: на п. р. бисер — онд. „драги камен на кажипрсту ког сенатора“; упоређење комарца са „црвом исцеђеним из лепа нрста какве девојке“; па адвокат којем Маб учинн да сања богате парнице; код војника, којему Маб пређе гребен изостало је да он „сања како сече другима гркљан“ — један реалистичан детаљ као онај о удворици који сања да се клања када му Маб пређе преко колена. Г. Костић није хтео да ради ближе детаљније верноси, разбија то место, које је у првом огледу већ задахнуто сјајном поезијом оригиналног српског израза. Г. Костић је, даље, био принуђен одступити од буквалног значења оригинала у великом броју каламбура, који се налазе у овој драми. Тако одма у ирвој сцени првог чина, па нарочито у целој скоро четвртој сцени другог чина. Ко мисли да се ти каламбури могу буквално превести нека нас поучи. Ја који сам се и сам око тога посла нешто мучио, у првој сцени једва сам успео направити