Delo

50 Д Е Л 0 из кујне. Изненада зачуо би се звон поређаних тепсија у полици од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њихово тамо грицкање испод ковчега, наћва, по порубима и отворима који су баш ради њих били излепљивани тестом, данебимоглн унутра да уђу. А пзнад свега једнако, једновремено допирало је из дна кујне, од огњишта, Катино хркање. Као увек спавала је она подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама јер, за Бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане толики је посао чека. II. i * Како Софка, тако у родбини и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада бини живи, о њеномоцу, о стричевима. Њихова кућа била је стара и чувена. Цела родбина из ње произишла. Код њих су од увек саме владике приликом великих празника, после службе, код њих прво долазиле на честитање, па тек онда ишли по другим, такође богатим и угледним кућама. Имали су свој сто у цркви, а на гробљу своје гробље. Гробови од мермера, и дању и ноћу са запаљеним кандилима. Не зна се који је од предака кућу подигао, само се знало да су од увек били богати. II знало се да тек чукундеда Софкин, Хаџи Трифун од кога су они почели да се називају хаџије, он као имао први смелости, да то богатство изнесе, распореди и издигне, да би могао „свет да га гледа“. Горњи спрат подигао, собе раскошно искитио најскупоценијим ћилимовима, иовешао старе, скупе 'слике из Пећи, Рила и Свете Горе, по рафовима иоређао сребрне саане п зарвове. До капије од мрамора бињпш утврдио са којега је узјахивао своје чувене алатасте коње. А како се памтило, и лети и зими био огрнут постављеним ћурком, са силавом, ппштољима и у тешким јаким чизмама. Од тада заптија, Турчин није смео да поред њихове куће нрође још мање ту да застане. Пспред куће морао целе ноћп да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер он тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао услед тога познанства а најглавније услед свога силног богаства, не само заптпје, кајмакаме него