Delo

НВЧИГТА К рВ 49 најопранијег чаршава којим се заогрнути није могло а да се пе oceha онај вољ старих, толико пута крпљеннх, нрешнванпх а нпкада нерастресиванпх спаваћих хаљипа. II ваљда услед свакидашње употребе н стојања па једном пстом месту бнли су готово уплеснивели. Такви пстп су билн пјастуцн. Чунавцп, дугачки, али са грудвама. Такође и јорганиса нрвобнтном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог иамука, али п танкп, проређани. Ката пошто разастре, намести, донесе п метну впше главе тестију свеже воде чијијегрлић био запушеп зеленим лпшћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчпнн могле сасвим да свуку и легну. А она тамо у ку.јпи као обпчно, пре но што легне, поче да затрпава, гасн и полива водом ватру у огњишту да би се сасвим угасило, те да не бп ноћу, ко зна, каква искра прснула и Бог зна шта се учинило. Можда читава кућа се запалила. Софка и мати свлачиле су се ћутећки. Мати пре ње би готова. И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже н Света Богородице, молим ти се“ ... покрн се јорганом, чак и преко главе. II раскомоћена, као одахн.увшп и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа. Поче да се чује ouo њено умерено, у дубоком сну нућкање иа уста. Софка, када уви другом, старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала понова да чешља, и она поред матере леже. II она се покрп исто таким скупоцепим јорганом али исто тако танкпм, проређеннм п којн јој се због тога увек припијено обвијао око њене снаге, да јој бп се тако лежећн у страну, са пребаченом руком дуж себе јасно бн 'се оцртавала она обла дужина њена тела, плећа јој, кукова и ногу. Није могла да заспи. Чекала је да дође сан п са врелим прстима руке слушала како ноћ све јача, тамнија п усамљеппја бива, како мати иза ње у велико већ спава. Из оннх долапа из којпх су изнете снаваће хаљине п онп осталп случајно пе затворени, бије нека студен; нз кујне влага од полнвене воде и развејан пепео услед затрпавања н гашења огњпшта. Једино, одозго са горњег спрата, кроз папукле таванпце што је долазила сувота од старнх дасака, шпндра н украса дрвених по равовима, собама и креветима. II све бн то тонућн заједно са њима све дубље и дубље у ноћ п таму било по кадкад прекндано отуда Дело, Kifc. 43. 4