Delo

52 Д Е Л 0 јући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају поздрављале би га: — Дође ли, бато? — Дођох! кратко, са досадом чуло би се како би он одговарао. А већ када би к себи нарочито коју позвао, ова би премнрала. Знала је да није за добро. Сигурно муж њен нешто скрпвио. Или новац, што је узајмио од њега "за радњу, није вратпо; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио. А опет и најсиротија и најудаљенпја у родбинн није бивала од њега заборављивана, да тада, када се враћа тако са тих путева п трговине, па свима доносећи поклоне и њој штогод не донесе и њу чиме не обрадује. Много, тако се говорило, никада није говорио. Али што би рекао, то је било речено. И сада се памтиле и употребљавале његове речи и реченице: „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. Када не би био на путу, седео би одма. Лети горе, на кревету; а зими доле у оној великој. широкој соби. Цео дан 6п само седео, пушио, пио кафу и наређивао. Али поред свега тога што је био тако силан, прек; што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако није могао. Кћери, већ је све удао и удомио како је он нашао за добро и наредио, у коју је он хтео кућу и за коју фамилију. Али са сином који се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, он био дакле последње дете „пстришче“, када син одрасте, никако као да није хтео оцу да иде по вољи. А ко зна зашта? Да ли што већ нпје могао више да иде по трговини, по путевима, већ само седео код куће, п није ништадоносио и зарађивао као пре, па га зато син као не уважавао. Или то је највише једило старцо, сигурно је имао кога, који је на то сина против њега нотпомагао, јачао. Сигурно је то она, мати му. Јер, зна он, да, док му нпје родила спна, жива се није чула. Истина, нп тада, она нпје смела да му се противи, не изврши оно штојој он наредп, али, осећао је старац, какојеипак некако друкша. Изгледа да, као досадившп јој се тај вечити страх, трепер од њега, маиула га и оставила да и даље паређује, заповеда и грди слуге п чпвчије, а оиа се окренула сину и једнако њега гледала, њега пазила. Са њиме је излазила и ишла по родбинп, код кћерп,