Delo

54 Д Е Л 0 Зар јаЦнто не силазим (доле, код њих у собу) па мислиш ништа не^чујем и не^видим? Зар ја не видим одавде кад он долази? Које доба беше јутрос, када он дође? — Ама које доба — исчуђава се она упорно. — Дете рано дође, легло и још спава, једнако би га она бранила. Он већ не би могао да издржи. Ципелом или чибуком бацио би се за њом: — ’Ајд, бар и тебе да не гледам! И од једа заваљпвао би се на јастук. Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, и ето зато што га толико воли, једнако лаже за њ, упорно га брани, као да је он само њен син, а не и његов. А зна када је ноћас дошао. Чак он овамо са горњег спрата, чуо га је. Само је једанпут лупнуо алком, а она одмах из куће истрчала, као да га чекала. Чак није дала момку, који наоружан иза капије спава, да он капију отвори, већ одбијајућн га од капије, рекла: — Немој ти. Ти када отвараш много лупаш, па ћеш да пробудиш старога. А међутим он, стари, зна да није због тога што би се он тиме, лупом пнобудио, узнемирио, растерао му се сан;^ него да се^тиме он не би [пробудио и чуо како њен син у зору, у недоба долази. (Наставиће се)