Delo

56 Д Е Л 0 дности, да значи распад хабзбуршке монархије. Демократија познаје не само индивидуе, личностп, већ и народ; зна не само за индивидуална права и .слободу, већ и за суверенитет народа: другим речима, познаје н колективну личност, која се зове народ, а која има такође право самоопредељења, има своју суверену вољу, као и слободан појединац у слободној земљи. Када. дакле, победи потпуна демократија, онда значи да је пОбедило и право самоонредељења народа. Хоће ли онда народи и племена, када буду имали право самоопредељења, хтети и даље остати у међусобној заједници друкче но у федерацији, хоће ли трпети превласт једног од њих над свима осталима, или зар неће тежити већ слободннм, туђим, државама њиховог племена? Ова друга интересантна страна овог факта то је опет дакле тај стари нроблем: Аустрија и демократија, могу ли се измирити или ће једно од њих подлећи? Откуда дакле да се без жртава и потреса долази у Аустрији до општег права гласа и да ли је одиста опште право гласа једна од опасности по опстанак Аустрије? Један овлашан поглед на скорашњу прошлост Аустрије, из које је поникла уставност њена, увериће нас о неодољивој потреби изборне реформе и објасниће нам постанак идеје општег права гласа. Јер и ако је увођење општег права гласа дело политичке мудрости и ако оно није, дакле, изнуђено, отето, ииак нпје потекло нз какве болећивостп према бесправној, сиромашној, класи! Из болећивости и због правичности не одричу се ни појединци а још мање читавп редови друштвени свог привплегисаног, завидног, положаја. II изборна реформа у Аустрији није физичкп изнуђепа, али је потреба њена била толико неодољива, да су увиђавни, виђенији људи и државници свију политичких странака веровали, да је опасно и даље одлагати је и сачекати да је време и догађаји силом натуре, изнуде. Она је, дакле, логични резултат политичког и друштвеног развића Аустрије то јест најновија фаза уставног развића Аустрије. Ако се и једна земља у Европи бранила од уставности и страховала ,од ње као од баука, то је била Аустрија. Ни један уставпи уступак, нн једна слободоумннја, напреднија, уставна одредба и политичка тековина нису стечене друкче но силом или неодољивошћу прплика! Нн пајновија реформа изборног права, опште право гласа, ипје дакле поклон из болећивости.