Delo

58 Д Е Л 0 није веровао ни 13. марта да је револуција планула, — па је хтео депутацију грађана да задржи, да не оде цару! Али је још истог вечера Метерних, жпгосан и анатемисан, као бегунац, напустио Беч, где му је глава била на коцки.1 Револуција, која је фебруара месеца планула у Паризу, отерала Луја Филипа и прокламовала републику, као зараза захватила је скоро сву Европу. Beh је 3. марта (п. н.) Кошут у маџарском сабору у Пожуну држао свој знаменити револуцпонарни говор, објавпвши рат староме режиму, тражећи устав и парламентарну владу. Кошутов говор одјекнуо је широм монархије, а најјаче у Бечу. И онако, као што је свуда обично почињала револуција, тако је и овде почела с петицијом грађана ландтагу и цару, да се уведе устав и уставни режим. Разуме се да се н ту дошло, као обично, до „неспоразума“ с војском; пуцало се и било је мртвих и рањених, и онда се задовољиле жеље и захтеви грађана, а жртвовали представници старога система. Метерних, дотле свемоћан не само у Аустрији но и у Европи, жртвован је, — сада дођоше на управу нови људи. 1-1. марта (п. н.) цар је допустио образовање грађанске гарде, а 15. изађе чувен манифест његов, којим је кидао с апсолутизмом и уводио уставни режим. Пстог дана би образовано ново миннстарство, коме беше председник гроф Коловрат, а најмаркантнпја личност у њему барон Пилерсдорф. Ново министарство имало је да преведе земљу из апсолутизма у уставност, — да на првом месту изради дакле устав. Министарство је тако и схватило свој задатак и ирви устав беше већ готов и објављен 25. (13.) априла. То је тако звани НилерсдорФов Устав, јер га је радио министар Пилерсдорф. Његов устав беше донекле копија белгијског. Њиме је дата превага немачком елементу, и власт пренета на грађански ред буржоазију. Законодавну власт имао је Сенат (од 200 чл.) и Н. Окупштина (383 посланика). Овим уставом нико не беше задовољан, јер се и тражпло и очекивало много више. Демократија је била незадовољна што је њиме уведен дводомни систем, што није усвојено опште право гласа већ цензус. И ово незадовољство претвори се у отворену 1 Види — Anton Springer. (ieschichte Oesterreichs seit dem \Yiener Frieden 2. Bde Leipzig 1865. Dr. Franz Martin Мауег. Geschichte Oesterreichs mit 1)esonderer Riicksicht auf das Kulturleben, 2 Bde \Vien. 1901.