Delo

66 Д Е Л 0 окуражити клонуле духове, појачати незадовољство до отворене буне. Спољњиузроци били су, којп су обескуражили носиоце и представнике реакције. Несрећна спољња политика Аустрије довела је до рата с Француском и Сардинијом 1859. Талијанско питање покрену Наполеон III. а Аустрија, разуме се, не могаде пристати на решење, које би задовољило талијанске народне аспирације. Кавур. је још на париском конгресу 1856. једним меморандумом, поднетим великим силама, хтео доказати да мир у Европи дотле није осигуран докле се талијанско питање не реши. И Сардинија и Француска се журно оружаху још 1858. Идуће године рат се водио већ у Ломбардији. Најпре код Мађенте (4. јуна п. н.) а за тим код Солферина аустријска војска (24. јуна п. н.) би потучена. Цар Фрања Јосиф који се надао у помоћ Немачке, остављен од свију, тражио је мир на састанку свом с НаполеономШ. у Вилафранцп. II закљученим миром у Цириху Аустрија је изгубила Ломбардију. Порази код Мађенте и Солферина, били су удар за Аустрију као веле-силу, али за унутрашњу политику они су били од благодетна утицаја. Овако даље није могла остати Аустрија. Најпре се осетиле фаталне последице апсолутизма у финансијској политици — као што смо већ поменули. Још су горе оне биле сада после несрећног рата. Несмишљена спољња политика за време кримског рата одвела је Аустрију у Влашку и Молдавску. Окупација тих земаља коштала је Аустрију око 600 милиона форината. Да би се дефицит покрио и да би се рат могао водити, би закључен зајам од 610 мил. фор., за тим би уступљена јужна железница (Siiclbalm) једном француском друштву. После рата кредит још више паде, а дефицит беше још већи. Требало је правити нове зајмове, али новчани свет је с неповерењем гледао на све покушаје. Аустрија је важила као земља разорених финансија, убијеног државног кредита, земља презадужена, у којој је народ незадовољан а војска бијена на бојном иољу. Уз то се откриле страховите новчане злоупотребе, које су почињене за време рата, при разним набавкама. На послетку зби се још један фаталан догађај. Аустријска Народна Банка, која је учествовала у свнма зајмовима, морала је најпре повећати број папирних новчаница а за тим обуставити плаћања металним новцем. Немогућно је дакле било и даље остати без кредпта. Сам министар финансија, Брук, саветовао је: да се фи-