Delo

ВЕРЛЕНУ У самотне ноћи ... када збори тама И ко мрачна бајка мистерије ствара, Силна једна Тајна душу моју слама И страхотно мучи, стеже и обара. ... Осамљен ја стојим усред кобна мрака И упирем зене у ту сфингу мрачну! Ах, срце ми гордо, то срце јунака, Осећа сву немоћ, беду бесконачну... 0, чуј! мраком шуме црне мистерије! Можда сфинга збори?.. Древну прича бајку... 0, знам... то природа вечну Тајну крпје! Ја бих да прокунем ту маћинску мајку

0, драги Верлену! 0, тужни Верлену, Природа нас сазда у бедноме трену! Душан Малушв!