Delo

14 Д Е Л 0 могућа средетва да се умешају у послове својпх суседа, узпмајућп пх у своју службу, илп задобпвајући код њих уплив; а то је опасно у случају успеха, отоманско минпстарство треба да водп рачуна, ире но пгго прнступп нзвршењу свога плана протпву Срба, да бп Срби, нагнанп сплом, пмали да бпрају плп да буду коначно истребљени, пли да прпбегну под занггпту Француза. Ако н претпоставимо да ће намере Нортнне бптп увенчане потпуннм успехом, какву би корнс-т нзвукла Порта отуд? Слабећи своју снагу п пзлажућп своју војску пзвес-ном поразу, она не бп нпшта ућарила, с-ем што бп навукла мржњу једног верног н доброг народа. То бн било увек неоспорно реална нес-рећа, која се не да поправитп, 1Бегово Велнчанс-тво Цар увек је готов вратпти сличне услуге. Кад би, времено.м, бацпла у заборав и племенито опростила могућне грешке тога народа и оставила могућност да напредује народ обдарен толиким врлпнама, имаће еву своју војеку неокрњену у отоманској царевпнп, а у псто доба добиће одтога народа предстражу у крајевпма своје царевипе који су највшне изложени нападима. Прилажем вам овде у оригнналу пиемо Срба п препоручујем вам, господпне, по нарочптом налогу Његовог Пмператорског Величанства, да исто саопштите отоманском млнистарству н да у исто време доставпге садржину овога пнсма н његове разлоге. Додајте, да, у садашњпм околностима, 1Вегово Велпчанс-тво еаветује, по дужности, ирисном савезнику Султану Селиму да да забораву ирећашње држање Срба и да не мислп само fia то колике корпсти може нматн у будуће од тог x]iaброг народа, да не оружа војску противу њпх, већ да је концентрише на таком месту, са којега би могла с успехом да одбпје страну навалу, и да на против, усвоји српеке захтеве, поднесене пред Његов пресго, да им дозволн да самп собом управљају, обвезујућп их, на сваки начин, да редовно плаћају данак, којп су п пре давалп Високој Порти, а поред тога да дају у свако доба п војску, кад би Порта заратила и да врше најтачнпје све остале дужностп, које нм налаже положај поданпка отоманске царевпне. То.је једнни начин да придобнје тај народ за пнтересе свог законитог господара п суверена, и ТПегово Велпчанство верује, са радошћу, да су тп малп устуици од с-тране Султана, ако би Султан усвојио савете које му он даје. У псто време ће цар сматратн те уступке од стране Пресветлог Султана као доказ драгоценог прпјатељства његовог.