Delo

Д Е Л 0 144 и како је непријатно старцу, кад гледа на њ! Срећнн су они који су млади и слободнп! Знаш шта, Леоне? Ја ти завидим! — На чему, ујаче? — Што си сад први на листи кандидата за женидбу. — На жалост! Веома ми je жао, што вам не могу уступити ту прерогативу, пошто сам немам намере да се њоме користим. — Cette innocente! — насмеја се г-ца Лавиннја. — Cette simepUcitć! — додаде кнегиња Идалија. — У породичном кругу можемо бити и слободни! Та већ је била просидба и пристанак! — смејао се ујак, лупкајући га љубазно по рамену. — Немаш се рашта крити. Што се тиче тазбине партија је тако дивна да ћеш све нас бацити у засенак: Снаха се злобно смешила. Леон осети да му те дивне ручице и главица прппремају неку тајанствену замку. И матери је лебдео на уснама осмејак, алп извештачен и неодређен, као да се иза њега скривала неизвесност и страх. Г-ђица Лавинија. јако заинтересована, гледала је у Леона. Није волела своју рођаку, лепу Идалнју, а највишејемрзела бракове без љубави и чудних догађаја. Дрхтала је од жеље, да Леон одбије — само да се угоди њеним авантуристичкнм прохтевима. Леон је већ разумео у чему је ствар. Рађено је без његова знања и воље, а сад је матп известила о томе породицу и јавно говорнла, надајући се да ће он, само да би се избегла брука пристати на то. Али он у овом тренутку осети да је дошло време кад и он има да да свој одговор и, распал>ен предњим мислима, о пристанку није ни мислио. Стара увреда и урођена пакост узбуркаше његове груди. II сам се зачуди, кад осетп тако узб^ђење. — Извиннте, ујаче — рече. — Ту је сигурно неки несноразум. Ја се не мислим женити ни сад нити икад. То су се с вама шалили. — Шалили! Ха, ха, ха! Твоја се мати никад не шали, драги мој. Марија Рођевичевна. (С пољског преводи М. Ст. Јанновић). (Наставиће се)