Delo

10 Д Е Л 0 Плосила, па код Јозија. Све то до подне, ако се узмогне ићи кроз пљусак. Седох да се облачим, а у томе угледах под прозором нешто чудно. Као да човек седи на столици, а стопе наслонио на нешто повисоко, а груди наслонно на колена, тако, да му глава н руке висе. Протрљах очи мислећи да је привиђење, па кад се уверих да нпје, викнух: — Ко је то? Глава се окрете к мени, не днжући се с колена и одговорн: — Не вичи! Можеш се смејати колико хоћеш, али немој другима казивати! — Добро, чуваћу тајну, али пре треба да је дознам. Кажи ми управо шта то радиш? — Лечим се, брате! — Лечиш се држећи у води прсте од ногу и руку!? — Да! Струје из воде укрштавају се кроз читаво тело. — Струје!? Укрштавају се!? рекох и прснух у смех. Жожо ме гледаше мирно, па додаде: — Нп Староме о томе не помињи, јер већ знаш да ме и без тога сматра као луда. Нп Пјуру не казуј, јер тај погибе од испптљивости, ношто износи чисту воду, какву је н унесе. — Дакле је баш чиста вода, без икакве нрнмесе? — Није! рече Пух и окрет^ главу на другу страну... Пошто будеш пробао и уверио се, колико снаге даје, казаћу ти шта је у њој. Зинух од чуда. Дакле Жожо и не сумња да ја то нећу учпнити! Толико уверење о чудноватој бањи и о моме брзом схватању, поче ми задавати решпекта. Али се сетпх нечега другог, — запитах: — Добро, Жожо, али, колико знам, ти cii годннама узимао бели лук наште српе, свакога јутра по чесан, с уверењем да те то чува од сваке болести. — То је друга ствар. То и сада радим, али ређе. Лук привлачи зле сокове из тела и пзноси их, а ово даје нову снагу, подмлађује. Разумеш ли? Једно је једно, а друго је друго!... Ја ћу до мало бити готов, на ћемо доручковати, па пошто нас тројнца, Старн, ја и Нјур изидемо, ти учини као што ти рекох, — ев' овако! Остани овако, тачно четврт часа!... Спноћ ти је иоштоноша донео из Ротока поручене стварп. Ено их на столу. II рачун је, ваљда, у завежљају. Види, је ли све у реду!