Delo

*284 Д Е Л 0 Један спев дубоких опажања: Док он тако храброст подпже из пете. А његово друштво већ стигло до мете. (стр. 40). Један спев. даље. да више не цптирамо. лепих сликова (чувена — речена: однесе — све се. п т. д.), реткпх сликова (мој — твој), изванредно музичких ритмова. п тако даље. Г. ИличпН је рођени песних. п њему се никако у уста не могу да ставе оне речп баронове пз На Дну: „Па. ваљда сам и ја за нешто рођен!“ Ив. Вазовт.: Свитославт. Тертерт.. Писац, п у нас преведеног романа Под Игом, Иван Вазов, издаојепре кратког времена под горњпм насловом један историскп роман пз вреиена другог бугарског царства. После романа Под Игом тојеједна од најбољих ствари из његовог књпжевног дела. Роман носи све ознаке једног модерног исторпског романа. Ппсан је на основу до сад непознатих архивских података. На време најлепшег дела бугарске историје бачена.је јака светлост, приказано је жпво п рељефно с познатим Вазовљевим опнсима. Ових дана предао је Иван Вазов управи бугарског народног позорпшта и драму у пет чинова н две слике: Д1ван Александар“. Предмет је тој лрами*његово дело које носи тај пстп наслов. Песме Васе Живковића. Београд. 1907. Издао С. Б. Цвијановић. Стр. I—LXII1 + 1—219. У издању Г. С. Б. Цвијановића пзашле су пре неки дан песме некадашњег панчевачког проте Васе Живковића. » )во је, до сада, прво целокупно издање његових песама: а оно је било потребно, веома потребно, јер су његове песме бпле растурене по свима могућим листовпма тога доба: Србском Народном Листу, Бачкој Впли. Голубици, Зимзелену и т. д. То је јако п отежавало какву озбиљнпју студију о његовој поезпјп п месту које он заузпма у историјн српске лпрпке. Пред самом збпрком има неколико чланака којп разматрају Васу Жпвковпћа са разних страна. Тако г. Милан Ћурчин је написао једну бпографеку слику ц поткреппо је п обилним и занимљпвпм подацима. Г. Јован Скерлпћ је написао омању студију о лпрпцп његовој, каквоћи њеној, п одредпо му место у добу у коме је живео. По његову мпшљењу' Васа Жпвковић је бпо „скроман ро»Ча minor, али са извесним талентом п несумњивпм песнпчкпм способностима“, п „не само леп представник оних „ревнптеља“ u „родољубаца“ из 1848, но један од најбољих „љубопеваца“ пре Бранка Радпчевића“. Г. Тодор Стефановић-Внловскп је написао своје пнтересантне „силуете из прошлости“. И. најзад. Г. Милан Ћурчпн је говорио о преводпма Васе Живковића п нашао да су онп п врло лепп п врло тачнп. u покрај свих тешкоћа ua које се паилази у оваквим врстама послова. Његов превод Шилеровог Гњурца п до данасЈе најлепши. Песме су, што је и паметно п прегледно, класификоване по садржини на: лирске, родољубиве, посвете и оде, дидактпчне, рефлексивне u друге песме, п преводе. На крају су напомене о издању и о песмама, и ноте за песме које се певају које је удесио Мита Топаловић. Цена је књпзи 3 динара. Новији српски приповедачи. „Српско академско потпорно друштво“ у Јагребу издаће у скоро антологију у којој ће бптп заступљени ови најизразитпјп представници новије српске приповетке: Борисав Станковић. l’aдоје Домановпћ, Светозар Ћоровић. Иво Ћппико. Петар Кочпћ,- Мплан Бу-