Delo

26 Д Е Л 0 лпка госпођо. А ja'? Устанем, ваљда што је домаћица устала, или што су све устале, не знам за што; а кад се заборавим. гледајући њнхне поздраве, па не устанем, Мерсија мене, крадом, палцем у слабину. „У мојој демократској отаџбини устајале су на ноге моја мајка и њене друге кад мнмо њих прође окружни начелник, и љубиле су у руку особе од положаја; али то је било одавно, ко зна кад; то је њима остало од Турака, зацело.“ А кад седнемо, па хануме понова устају и додирују под пред каквом ханум-ефендп, ја ту ханум-ефенди гледам и мислим: „Ханум-ефенди! да тп скинем то богато одело, тај раскошни накит, и да тп узмем ту толико звучну титулу ханум-ефендн, па тада да виднм колнко вредиш, и да лн шта вредиш: ако вредиш без свега овога као и с овпм, ијаћудодпрнути иод пред тобом.“ — Аман, госпоја! Свака жепа по м.ужу госпођа. „Јесте, хануме; али у толико жалосније за нас жене. Према томе, жена је што н ствар, што н хаљнна. Сећате ли се оне своје ириче Два ћурка? У собп два чохана ћурка, оба нова, оба фива, оба сасвим једнака, један пашин, други субашин: метните нашнн у сандук, избацпте субашин нз собе... Јадне жене! Хајде у салон са мном, мила! На Нншанташу мп дочекасмо домаћицу, у Стамболу домаћица нас. Слатка домаћица! Чим нас спази, скочи с наслоњаче и похпта пред нас. „Ах!“ рекох ја. — Џаџи, џиџи! пзусти Мерсије. „Султанпја без султана!“ додаде Алоса. „Чик! Како јој име!“ шапће Мерсије. Мелек! (анђео) Погодила си... Прво темена, после пољупцп: нежно се с Мерсијом загрли, и нежно метну своје румене усне на њено црно лице, а ја помислнх: луд је обпчај нишкпх ханума да се не љубе. „ИзволДе мадам!“ 0! п мене одмах впде: седох, она према менп. „Одакле је мадам?“ — Нз Србпје. II све по реду пита, и све јој по реду казаше. Внднш, нису све онаке као онана Нишан-ташу. II ово је велика госпођа, пашина кћи, пашина снаха, па... „Каква је?“ ти ме, мила, прекпдаш. „Млада, лепа, црне очп, бело лице4', ја одговарам. Не, ништа тп не одговараш; ја остављам перо а узимам књпгу, Ламартпнов Пут на Псток, читам опис жена са острва Рода... „То је око жена из Италије, али*блаже, алп пажљивије више испуњено нежношћу и љубављу; то је стас грчких жена, али округлији, али гппкнји, с покретима пријатнијим, дражеснцјим. Нмшо је чело широко, равно, бело, глатко као у најлепше жене из