Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 31 слила. 0! па још кад је питах: где вам је друг за песму, ханумефенди? и кад ми она одговори: Зар га не видпте, мадам, и зар га не чујете? и учнни руком к мору. — Друг ми за песму море; оно ми је друг и за плач. Пре ми помагало само кад певам; од како ме снашла несрећа помаже мн н кад плачем. Нарочпто ноћу, кад се разлије по њему месечина п ја плачем: оба плачемо по некад по сву ноћ, до зоре... — Иди, очни виде, кћери, на друго шиљте! Почпн, душо. Гонџе-ђули, песму!“ И пољуби свој очни вид, дете; и пружн тамбуру души, једној црној робињи; а робиње, све четири, на крај терасе клекнуше, па седоше на пете и виквуше...: пева Гонџеђули, пева Ђулсу, пева Замбак, пева Карчичета. И Мелек-ханума, као и остале нежне Дариграђанке, свакој робињи предела име; беле су јој: једна крин, друга висибаба; црне су јој: једна ружин пупољак, друге од руже вода. Оне предевају име робињама, дају им имена цвећа, да им није жао што су робиње. а црнпм још и за то, да им није жао. што су црне... А кад је узела она да пева, арапски, ударајући у мандолину, онако лепа, онако невиних, детнњих погледа, онако растужена — и ја сам била тужна, врло тужна: у шта јој пролази младост и лепота, увек у затвору, без свога друга; и моје су се прнјатељице растужиле, плакале су, и сваки час подизале рукаве да ми покажу жмарце... А како је лепо певала Мелекханум! и сад ми је тај глас у ушима, у мозгу ми је: ја га чујем, као море... прелива се као морске воде... — И ви сте турска rebelle, ханум?... У гору п камен, мадам. Али и ако ннсам ја, биће моја кћн: учп француски н енглески, чита европске књиге, свира у пијано... Не могу да не учи, а бојим се да се не побуни...“ Па брзо окрену: „Тек сте мп сад довеле своју гошћу! и: — Хтеле смо да јој ти будеш заслада.“ „Где сте је провеле. Јесте ли је водиле на коју пијасу?“ — Нисмо. „Ааа! Хоћемо ли све у недељу у Макркјој? Ја, истина, не марим, али за вашу гошћу.“ — Шта је то пијаса!“ упптах ја — C’est promenade,“ одговори девојче. Испратише нас, ханума с ћерком пред нама. робиње за нама. „Аи revoir, ханум-ефенди!“ — Au revoir, madame!“ А dimanche, mađame!“ узвикну лепо булче весело. — А đimanche. chere petite!“ Ја ca својим пријатељпцама o Мелек-хануми нншта, че