Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 379 хрватски. Школа има врло мало. II оно мало што их има, не одговарају својој сврси, јер има много ђака, а мало учитеља. Пмате, осим тога, много родољуба наших, који би могли трошити, али неће и хоће мукте да читају. Чиниће Вам се невјеројатно, али је факт, да цијела Далмација, оспм Дубровника и Боке Которске, нема и није никада имала нреко сто предбројника на Српскп Глас. 0 претплатницима нећу ни да говорнм. Ви разумијете разлику између предбројника и претплатника. Читаве наше, српске, крајине, о којима ја толико пишем, немају, него по неколико предбројника. Многи народни прваци, који су се наметнули народу разним средствима, не држе листа. Претплаћују општине, читаонице и друга удружења, а они читају и — критикују! Код такве свијести народносне, мора се очајавати за опстанак листа, у који се полагала толика нада и који је од пријеке потребе за наш народ. II у том народу ја сам прије седамнаест година развио барјак, који некп хоће да ми сада истргну из руке. На томе се већ и у почетку, првих година, радило иотајно. Никога не можеш потпуно да задовољиш. Некоме сам ја сувише велики Аустријанац. Некоме сам опет сувише велики Србин. Као велики Аустријанац, радим против будућности Српства. Као велнки Србин, навалићу мржњу владе на приморске Србе, па ће их она уништити. Влада ће им затворити школе. Отеће им управе општина, па ће их предати Хрватима. Еле, једном ријечју, никада никога не могу да задовољим. Др. Митровић: Сада барем, послије свих оних повјереница, биће друкчије. Колико је мени познато нашега свијета, сви, који су писмени, послали су Вам и потпислали су Вам иовјеренице. Мало је ко изостао. Можете се барем надатп, да ће у напријед за неко вријеме бити друкчпје. Бјелановнћ: Добро рекосте: за неко вријеме, јер ће скоро запјевати старе пјесме. Како Вам већ у 'почетку рекох, ја сам изазвао полемику са Јединством. Онаје мени требала. У мом раду нијесам више имао искренпх пријатеља, осим два или три. Све мн је већ пропадало нод ногама. Бпло је тајних састанака по Задру, на којима се впкало против мене. Углављивало се, да ме збаце са уредништва и у опште са мог данашњег положаја. То ми је морала бпти награда за мој дуги и напорни рад... II баш у том часу, кад мп се спремала така незаслужена награда, добро ми је дошла полемика са Једпн-