Delo

380 Д Е Л 0 ством. Подигао сам хајку ради себе, а на ради Јединства. И о састављању и шиљању тих повјереница било је којешта. Споменућу Вам само повјереницу мојих другова, посланика на далматинском сабору. Ова ваша четири... из Боке никако не хтједоше у почетку, да потписују повјеренице. Одговарали су, да се то њпх не тиче, јер да је то наш, далматински, посао. Уочиизласка Српскога Гласа, који је донио ту повјеренпцу, један мој пријатељ из Задра брзојавно их је натјерао, нека пристану, да се повјереница штампа и са њнховим именима. Ако, дакле, оваки људи, који би требали да су најбољи — а знам, на жалост, да нијесу сви — имаду тако развратне појмове, можете лако замислити, какви су другп. Бјелановић ми је говорио са огорчењем. На њему се видјело, како га све то боли и душевно притпскује. 0 свакој чињеници спомињао ми је и именаљуди, која ја сада нећу да наводим. II ако смо се по каткада састајали, а врло често дописивали, никада није био одједном тако и толико разговоран, нити мије повјеравао такве своје тајне. Бјелановпћ је добро нредвиђао будућност Српства на Прпморју. Ја о својој нпјесам размишљао. Не знајући, да ли ће мн се до скора нружити прилика, да оиет ухватим Бјелановића тако разговорна, наставим ја питања о нашим људима и приликама. Д|р. Митровић: Да ли сте Ви икада употребили згодан час, да рашчистите такве рачуне са људима, којп су Вам толике клипове бацали пред ноге? Јесте ли их икада нптали, нека Вам кажу за те Ваше грјехове, на да побијете њихове нодвале и подметања? Да сам ја на вашем мјесту, ја би их јавно жпгосао у листу. Бјелановпћ: Заборавили сте на бројеве које сам мало прије бројио. Ја знам у главу свакога бургијаша. Али, кад бпх почео јавно да их жигошем, пред цпјело Српство приказала бп со ужасна слика. Овде нас је мало, врло мало, па морам да штедпм општн српски образ. Што се год радило и радн против мене, све је потајно, сакривено. Онп истп којп тако роваре, кад им ја за то замерим, нреклињу се и закдињу се свачпм на свијету, да није ништа истина од свега тога. Дају ми чак н своју поштену ријеч, да нпкада о томе нпјесу нп сни.јевали, а камо ли да су што предузимали у том правцу. Признаћу, да је у нолитпцп п у дипломацији дволпчност н непскреност нрво