Delo

X Р 0 Н И К А 425 Ова цифра распоређена је на поједине државе овако: Немачка Аустро-Угарска Турска Румунија Белгнја Бугарска Италија Француска Русија Босна Енглеска * Остале земље 29,559.960 или 15,315.452 „ 7,961.375 „ ‘ 4,682.275 „ 4,450.308 „ 3,865.287 „ 3,622.068 „ 2,503.609 „ 723.096 „ 410.143 „ 213.454 „ 37.579 .. 40,19% 20,84% 10,86% 6,46% 6,25% 5,21% 4,92% 3,40% 0,98% 0,55% 0,29% 0,05% Из горњег прегледа види се, да је неуговорно стање изменило правац наше извозне трговине. Аустро-Угарска, којаје учествовала у нашем извозу са 86,50%, изгубила је 65,66°/о и дошла на друго место. Од овпх 65,66% добиле су: Немачка 34,56%, 7,89%, Румунија 5,05%, Белгија 5,76%, Италија 4,85%, Бугарска 4,48%, Француска 2,76% и т. д. На овај начпн Аустро-Угарска је престала бити готово искључива пијаца за наше производе, а то је од великог значаја, јер у колико су производп једне земље распоређени на впше пијаца, у толико је трговина те земље независнија. Овде нам ваља напоменути, да наши статистички подаци о дестинацији извозне робе нпсу довољно тачни. Тако на пример, код Турске је показан извоз од близу 8 милијуна, док међутим знатан део од тога, ако не и више од половине, само је прошло кроз Турску. У Египат је ове гооине извесено на 8.000 грла волова, што представља вредност од 1,500.000 дин., а та земља није нигде ни ноказана. Осим тога, кроз Турску су извезене знатне колпчине хране за Белгију и Немачку. Псто тако треба напоменути, да ]е код Аустро-Угарске показана знатна количина сувих шљива, док се међутим зна, да су аустро-угарски купци већим делом само посредници за ту робу нзмеђу Србије и Немачке. Ове напомене важе и за Румунију и Бугарску, јер је познато да су знатне количине цереалија нзвезене за Немачку и Белгију преко Браиле и Варне. Кад би дестинација робе била тачно означена, видело би Дело књ. 45. ' 28