Delo

X Р 0 Н II К А 431 све више мршти чело. И кад она у очају куне клетвом материнском, тежом од помор.а п љућом од жеге, тражећп мушку руку да номогне, њен јад погодп баш Ибиш-агу. Он пзвади ништољ из силава и скреса га детету у чело. Дете, обливено крвљу, мртво се простре иред материнске ноге. А мати, као рањена вучпца, цвилећп, појури на убицу да га удави. — Шта учинп. море? вели му Даут-ага. — Прекратих, одговара Ибиш мирно, спокојно. Роса га погледа дубље у очи, и на мах је све разумела. И место да га удави, само му прошапта: Хвалати! И дижући у наручја мртво чедо, које је само њено (и божје, додаје отац Серафмм), носи га у цркву. У фрагменту Данак у крви несумњпвоје остало једно место празно и немотивпсано. То је Пбиш-ага. Оно његово познавање роднога краја само наговештава да је н он један од Ристовнћа. Свако друго објашњење о ономе што се кува у његовој души само је пндикација. То ће рећи: сва ннтимна страна његовога карактера остаје непозната посматрачу. Индикација је за чптаоца н она ће само њему објаснити све оно шта даје душу једној очајној акцији. Прилика је таква да би се у садашњем јанпчару требао да пробуди некадањи Србин. Пронадање велике и цењене куће, ископавање и последњег изданка, претежак растанак матере и сина, жртвовање матере, продужење породнце, — све, све то требало је да јаче покаже како крв ннје вода. И на све то, у место да плане гневом, да се згране, да се препороди, да начпнп лом, он сурово прекраћује убијањем детета. То је једна невероватност. Друга је, тежа и гора, у поступку материном. Она, онако избезумљена, луда, гсад крв засени очи и помрачи ум, она у тим несвесним тренуцима чита из очију, разуме и захваљује. Она више воли мртво чедо, и у смртп гледа му спас. То је један много даљи степен од оних матера шго уз себе чуваЈу своје богаље. Изузпмајући ово погрешно схваћено и нрема томе необрађено место, Данак у крви необичноје пмпресивно и са ефектом израђено делце. Лен, биран и снажан израз живописно износи душу и све оне тешке мене, кроз које она пролази