Delo

4s Д E Л 0 вече спуштало, он се нађе пред станицом; виде на обешеној таблици једног перона „Хамбург", попе се у воз, отпутова... Воз је био пун путника, скоро су свн говорили енглески; Морис је разумео по нешто, и тај упад туђих мисли у његове мнсли вређао га је. Тако је постао растужен и као убијен. У хотелу, где су га одвелн, журно нопи шољу чорбе, н леже... Његове блудеће мислн уљул.кнвали су звуцн музике која је свирала у парку Курханса... Заспао је... одтренутка кад је видео како је Јулија ишчезла, живео је у некој обамрлости сањарија, мање мрачној од сна. Али кад се дигао, у велпко дан затече га ведрог. Посматрао је четири зида хотелске собе, необичну форму кревета, стола и ормана, натпис на три језпка изнад врата. Све то, то је била Немачка, то је било одвајање, — драговољнн зарез којп је учинио у срцу. „Којешта! Ја сам овде... у Хамбургу?... Ја! Ја! Али то је лудо... Шта ћу ја овде? Зашто сам нутовао? То је ужасно битн сам... Клара... Јулпја... Ја сам их оставио, глупо сам их оставио. II зашто? Боже мој! Зашто?“ Он опази таштину овог путовања. Све оно чега се бојао, све што бп било горе од смртп догоднће се у његовом осуству. Клара, и ако га је волела, одлучиће се на удају, кад је он отнутовао, тада шта може она двоумпти у носледњем тренутку, кад се он задржн... „II затим бити отсутан месец, два, годпну дана, то је добро... Али носле? Зар се пе треба једног дана вратитп, ноново видети оне, које су због мене трпиле, п због ко.јпх ја трпим?... Зар ће живот тада бити сношљивијп? Све ће бити опредељено... Ја ћу бити решен, кад се не може помоћи... Зар не би боље било да сам остао тамо, да поднесем лаганп нритисак догађаја, да се у исто време навикнем, као што се и други око мене навикавају? Трудно се да прибере мисли, као разбпјену војску. „Видећемо, рече у себи, да ли је с правом или не, ја сам дошао овде да нзбегнем прнсуство нредмета који ме муче. Користимо се бар овим удаљењем да бп покушалн да се поправимо. Пробајмо лечење заборавом...“ Обуче се, усиљавајућн се да забави дух забавама нове средине. Сети се свога доласка у Париз, после маЈкине смрти. „Нсто тако п тада сам бно жалостан, пзгубио сам све што