Delo

0 ЗАВЕТНОЈ МИСЛИ СВ. САВЕ и допуне с његовим књижевним радом, а, с друге опет стране, доводи у везу с државничким тежњама његовим : да своме народу створи погодније земљиште за самостално развиће његово на црквено-просветном пољу. Не може се тврдити да је Св. Сава својим одласком (бегством) у Св. Гору имао ма каквих планова у томе смислу. Из описа тога догађаја, који су написали његови биографи, може се само закључити, да га је на тај корак покренула тежња ка сазнању нечега узвишенијега према религиозној склоности његовој, но што му је средина, у којој се развијао, могла дати, и ако за Немању вели Савин биограф Теодосије, да је он „своју децу просветио божанским крштењем и научио их светим књигама и благим наравима11. Да је таква жеља за већим усавршавањем могла потећи код младића од 17 година може се закључити из тога, што Св. Сава још у прво доба свога детињства „својим животом постојано на стази врлина весељаше оца свога и мајку изредним разумом“, као што за њега вели његов старији брат Стеван. А то утврђује и Савин биограф Теодосије, који вели за њега: „бејаше детенце благоразумно и веселе душе, у учењу напредоваше, а разумом у детињским годинама задивљаваше“. Бавећи се у Св. Гори, у манастиру Русику (Св. Пантелејмону), у коме се замонаши, а затим у Ватопеду, постигао је оно чему је тежио, што се може и очекивати- поред онако јаке оданости вери, чврсте воље и необичне интелигенције. Да бисмо схватили значај доцнијега рада Св. Саве и . све што је он за Српство урадио, ваља имати на уму, да су у средњем веку махом манастири, како на истоку тако и на западу, били и културно-просветна средишта како за књижевност тако и за уметност. Византијска је култура и просвета у XII веку стајала на тако великој висини, да је под њеним утицајем од VIII до XIII века стајао и велики део западне културе, а нарочито јужна Италија, која је овој била потпуно потчињена. Нема сумње да је Св. Сава, упознавши се с грчком културом и просветом, морао природно доћи на мисао, да би за српски народ бпло корисно, да се у Св. Гори