Delo

0 ЗАБЕГ110Ј МИСЛП СВ. САВЕ 9 у источним крајевима Илирика, а затим су те покрајине потпале под црквену управу охридске архиепископије. Тако су у то доба стварања српске архиепископије рашка и призренска епископија потпадале под црквену власт охридског архиепископа. Западне и приморске српске покрајине биле су у прво време пре раздељења цркве источне и западне под влашћу спљетског архиепископа, а доцније су неке потпале под власт архиепископије барске, под коју је једно време подпадала и епископија рашка. Раздељењем цркве источне и западне сви су западни и приморски крајеви српски потпали под власт западне цркве, тако да је рад Св. Саве на оснивању српске архиепископије затекао ове српске покрајине под окриљем католичким, у којима је и словенска служба махом била забрањивана, а православље је у њима готово било ишчезло. Такво је стање цркве затекао Св. Сава у српској држави, кад се из Никеје у Србију вратио као први српски архиепископ. Посигурно по већ утврђеној његовој замисли и плану да створи независну српску цркву, прво дело његово било је организација српске цркве, те је поред архиепископије са седиштем у Жичи створио у тадањој српској држави девет архиепископија. Значајно је, да су од тих девет архиепископија две биле основане у покрајинама које су потпадале под рашку државу, а из којих је, као што је поменуто, православље скоро било ишчезло. Те су покрајине Зета са епископским седиштем на Превлаци и Хум са епископским седиштем у Стону. Јединством у таквој црквеној организацији утврдило се и ојачало и државно јединство, а споразумним радом државне и црквене управе створена је солиднија основа за даље развијање српске цркве и државе. Та организација српске цркве имала је и други велики значај: што се код тих епископских седишта створише у српској земљи нова црквено - нросветна и културна средишта, истина на византијској основи, али са српским обележјем. Та су средишта опет утицала да се у кругу њихову створе нова таква средишта подизањем цркава и манастира. Од тога доба иастаје и полет