Delo

0 ЗАВЕТНОЈ МПСЛИ СВ. САВЕ 21 Отуда је сасвим природно, да су за онакве мотиве примењена и средства која им одговарају: необјективност и несавесност у критици рада противне стране, а отуда и она неоправдана оштрина и жучност у тону. Све то разорно дејствује на унутарње правилно развиће српске државе (као што су и у старој рашкој држави тадањи политички фактори слично дејствовали), и људи, који такву борбу воде, често из претераности и неувиђавности, да политичким противницима нашкоде, и нехотице потпомажу интересе противника српске државне мисли. Ако је заиста историја учитељица рода људског, онда бисмо из сопствене историје могли да поцрпемо ове две поуке. Прва би била, да за спас и напредак садање српске државе пожелимо појаву такве једне личности, чији би ауторитет у истој сразмери онако високо стајао над културним и просветним стањем данашњег поколења, као што је некада стајао ауторитет Св. Саве над средином из које је поникао. Поред тога што је несувремено, ми такву личност не бисмо ни могли замислити; а ако би се баш којим случајем таква личност и почела у томе правцу развијати, имајући све погодбе за то, ми јој, какви смо, извесно не бисмо дали да се развије и појави. Остаје нам, дакле, друга поука из историје, а та лежи у заветној мисли Св. Саве, лежи у оној истој мисли, која је, као што смо видели, и Немањића државу не само подигла и унапредила, него и у мучним данима после пропасти српске државе учинила да се Српство одржи. Па кад је она и у оно доба много слабије културе и цивилизације могла да се остварује и да наведене резултате, данас ће она, на много широј основи изведена, извесно интензивније делати на корист српског племена. Та мисао Св. Саве дакле, да културне и просветне установе стварају погодбе за одржање, развиће и напредак народа, разуме се у савременом духу, вреди и за данашње прилике. Ту је пак заветну мисао прихватио Српски Универзитет, јер је у томе и задаћа његова. Према томе, ако Српски Универзитет хоће да дела са истим успехом и интензитетом,