Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНПКА 377 поново уведени раднички азили (\vorkhouses), али више као азилп но радионице и када је такса за сиротињу имала бити смањена, правичније распоређена и правилније дељена. Из ових факата лако је могао постати принцин права на рад, као општн, социјални, принцип. Али он није постао у Енглеској већ на европском континенту -и то код народа, који је више склон генералисању факата но практични Енглезп. Још.Ж. Ж. Русо је, стварајући своју идеалну државу, увидео: да је права слобода немогућна без економске слободе, да сваки грађанин има права на осигурану егзиетенцију. Тако су следбеницн његових идеја унелн 1793. у Устав једну одредбу по којој је држава дужна бринути се о материјалном опстанку грађана — дајући им рад или помоћ онима, који не могу да раде. Али тај Устав никад није стунио у живот, — и ово је остало без практичне вредности. Ово су до сада,у Енглеској и Француској, били практични или теоријски покушаји, да се помогне сиротињи, више сиротињи, која не може да ради и да јој се по.моћ пружи внше у облику милостиње. Али све то још није био принцип права на рад — њега је требало апстраховати и нз ових факата, да се државно законодавство већ бавило сличним проблемом, и пз критике данашњег друштвеног система. То је урадио француски соцпјалиста Фурије. Фурије је творац принципа права на рад у овом свом облнку, у ком је стекао свој свегско-историјски значај. 1822. он је прпнцнпу права на рад, у једном свом делу, дао ону кратку формулу, која је после постала крплата реч не само социјалиста већ и напредније буржоазије — droit au travail. Његове присталице и остали социјалистички представници у науци развише даље његове идеје. Шта више тај принцип прихвати и Ламартин и Ледри Ролен у револуцији 1848. и ако они пису билп социјалисте. II мало је фалило да у Устав републике од 1848. не уђе право на рад као једно од права грађана а дужности државе. Луј Блан беше успео да је уставотворни одбор унео у први нацрт Устава (у чл. 7.) н право на рад. Али је одмах за тим дошао устанак радника, социјалиста, који је онако крваво угушен и који је потпуно компромитовао овај принцип. Принцип права на рад би избачен из Устава, — и од тада је он био опет једна од болећивих жеља добрих људи и предмет дискусије озбиљних листова, па и државника, али нпкако внше покушај да легалним путем постане и једно право грађана.