Delo

378 Д Е Л 0 Чудновата је судбина овог принципа! Ако има ишта тако очигледно јасно и убедљиво о апсолутној својој правичности — то је принцип права на рад. То је један од најузвишенијих н најпространијих принципа у чијој се обимности мире и хришћански морал и постулати модерног соцнјализма, и болећивост хуманих људи из буржоаске класе, и индивидуалисте и социјалисте! Разми^лите само о последицама принципа — сваки има увек да ради и сваки живп само од свог рада. Размислите о етичкој и социјалној страни тих последица, насликајте себи друштво засновано на томе принципу, схваћеном у простој формули: „право на рад“ („Recht auf Arbeit“, „droit au travail“), па ћете имати јасну слику његовог огромног значаја, имаћете друштво преображено, и то из основа преображено, морално и економски, имаћете са свим друго друштво, друштво узвишенијег морала засновано на хуманој основици. Здрав разум не може одрећи неодољиву етичку страну овога принцппа. Пред њоме се поклонио и генијални гвоздени канцлер, Бизмарк, признавајући у једном свом говору (1884 г.) оправданост његову! Али, ми одосмо ван оквпра овога прегледа упустпвшп се у малу екскурзију по прошлости овог принципа. Он је одиста неодољив, да је немогућно само регистровати његову судбину у енгл. парламенту. Да се вратимо дакле самоме догађају. Енглеска је земља у којој се, као што рекосмо, прво почело са радничким законодавством и у којој то радпичко законодавство стоји на највећој висини. Са свим природно и разумљиво. То је земља, кбја је и пронашла иарне машине и која их је прва увела, земља у којој је индустрија најразвијенија, — те се у њој најпре и јавило социјално питање. С тога су дакле ту државници морали најпре и мпслили о социјалним реформама, ту се брига о радничком свету најире и могла јавити. У Енглеској опет, с тога, радничка странка најпре је и узела политичко обележје, ту је дакле нрво постала и политичком странком, у" покрету, тако званом, чартистпчком, тражећи нолитичке слободе. Благодарећи свему томе „најпре“и благодарећи специјалним, локалним, историјским ириликама а о којима је у оквиру овога прегледа немогућио говорити које су енглеском друштву дале други тип од онога на континенту, социјалпзам у Енглеској нити је онако јак, какав је у другим европским земљама, пити оиет има такав карактер. Отуда социјализам — у смислу овом, какав је на европском конти-