Delo

32 Д Е Л 0 Нисам разумео о каквој „водици“ Пјур говори. Попех се што сам лакше могао и ушуњах се у собу. Добри Жожо ркаше на сав мах. Кад положих свећу, угледах под прозором онај метални суд са чудотворном водом. Све ми би ј-асно. Поврх тога кресну ми мпсао, да се одмах користим тајним „моћима од помоћи“, да се користнм пре свога добротвора Жожа, да се осилим за велика дела која ме очекују! Брзо се изух, седох на клупицу, дигох стопала на ивицу металног суда, легох грудима на колена, па умочих свих двадесет папоњака у чудотворну а хладну воду. Тако одспавах први сан, па, сав најежурен, али пун необичне снаге, смандрљах се брзо и легох како треба, — како најобичније спавају сви сисари двоношци! 4^-