Delo

НЕКРОЛОГ 389 сертацпје за његову познију дипломатску службу којом је и завршио своју чпновничку каријеру. Осем ових довде побројаннх већих, историских дела, ређа се један низ већих и мањих расправа и чланака, публицистичког и политичког карактера, посталпх према тренутним прпликама и потребама јавног политичког и државног живота нашег, растурених по разним листовима на којнма је сарађивао или их уређивао, а прикупљених у делу ,,ć>a просвету и слободу“ (1882.) Има их од мање, пролазне вредности али их има и ширег значаја п трајне вредности (Прва законотворна скупштина; Владин иредлог за промену устава; Поглед на догађаје последњих годинауЕвропии др.). Разуме се да многп од тих послова носе на себи печат свога времена: мање факата, мање посматрања, алп у толико више оиштпх пдеја, иолета, реторике. А све то лепим слогом, чистим језиком, отменим стилом. Само је један пут са ове висине Бошковпћ сишао на ниво данашње борбе, садашње полемике, када је дошао у књижевни сукоб са „доктором радикалцем на В. Школи“, тадашњим суплентом њеним г. Драгишом Станојевићем (1868.) То је бно судар Бошковићева нацпонализма са докторовим козмополитизмом, прва научна чарка друкчијих, реалннјих погледа на свет са романтиком тога времена. У ову иолемику Бошковић уноси оштрину каква код њега није обична. II како је чудна иронија судбине! Бошковић, који је некада због једне светосавске беседе (у Зајечару 1862. године) био озлоглашен са свога претераног либерализма и осумњичен са свога републиканизма („слово доста у духу ренублпканском наппсано“) сада напада, због претерано слободнпх идеја, светосавску беседу опет једног нрофесора. Ова слика о Бошковићу као књижевнику п политпчком раднику остала би непотпуна ако је не бисмо допунили ма и кратким поменом његова рада као министра просвете. Мислим на његове законе из времена његовог другог мпнистровања (1879./80.): Закон о уређењу Министарства Просвете, закон о уређењу Главног Просветног Савета и закон о Професорским Пспитима за средње школе. Уређење Министарства Просвете и данас стоји на оно.ј основи на коју га је поставио пок. Бошковић. II ма да су потребе и захтеви који се данас траже од тога Министарства и његовог органа, Главног Просветног Савета, и друкчији и већи него лп у времену пре 30 година, п ма ДелоСкњ. 46. 26