Delo

ТУЂИНЦК 0 СРБИЈИ И СРПСТВУ 35 много путовао, који је уз то имао важних и значајних веза у главним европским државама, нарочито у Аустрији, Инглеској и Русији. Око половине претпрошле — 1906. — године пздао је Фридрих Курције, историк немачки и председник протестантске консисторије у Штрасбургу, по нарочитом овлашћењу кнежевога сина, његове успомене под насловом: Denk'vvurdigkeiten des Fursten Chlodwig zu Holienlolie-Schillingsfurst, Stuttgart und Leipzig Deutsche, Verlagsanstalt 1906. (I, стр. VII440, II, стр. 565). Поједини од читалаца јамачно ће се сетити, да је у целој европској, особито пак у немачкој штампи, ово објављење било предмет опширнога расправљања, и да је нарочито изазвало гнев Немачкога Цара, који је био незадовољан што* су ове успомене објављене без његовог претходног одобрења, и којије тој својој љутњи дао израза и према Кнезу Александру Хоенлоу и према професору Курцију. Благодарећи овој срдњи ни инглиско ни француско издање ових Успомена нису још угледала света, ма да су у своје време била обећана, и ма да би то било у интересу публике и издавача. А има се основа веровати, да то још за дуго неће бити. Ни време ни оквир, у који треба да уђу саопштења из овог дела не допуштају ми, да изнесем извесне ставове од особитога интереса. Морам се ограничити искључиво на оно што се непосредно односи на наше племе и што с овим стоји у нераздвојној вези. Према томе целу прву књигу остављам за сад на страну, и све стране у загради су из друге књпге. Дани и године су према новом календару, и тако ће бити бележени и у будуће. Текст у заградама је мој, ради најпотребније јасности за чнтаоца. 1. До Берлинског Конгреса. Као посланику у Паризу препоручио му је Бизмарк — 12. новембра 1874., — да увек има на уму да Немачка у Источном Питању нема никакав непосредни интерес. „Ми можемо благонаклоно стајати подалеко, и гледати да се Русија н Аустрија споразумеју, па их помагати у њиховим интересима. До овога споразума се још није дошло. Аустрија је ишла прилично далеко са својим захтевима. Он — Бизмарк — не разуме, како Андраши може_ ићи на руку самосталности Румуније, док у Маџарској пма још толико румунског елемента. Али он ипак не може, како би се то желело из Русије, употребљавати свој з*