Delo

36 Д Е Л 0 утнцај на Аустрију у том правцу, да ову приволи на схватање Русије. Ипак се нада да ће се ове две силе споразумети. Ако дотле дође, онда би ми — Немачка — пмали да им се придружимо. Он тврди да је Инглеска у овом питању споразумна с нама, ма да се на њу не можемо ослонити. пошто се њена спољња политика мења с променама влада (139). „Бловиц (иознати иариски дописник лондонског Times-a — Париз 10. августа 1895.) који је у својој младости био доста r:o југословенским земљама не прндаје никакав велики значај херцеговачком покрету, који је избио у јуну. Докле год се Црна Гора буде држала мирно, може се узети, да тај покрет нпје изазвала Русија, и да она не жели општи устанак. Овоје у осталом, по њему, природно. Русија зна, да њој мора пасти у крнло једног дана Цариград а с њоме и наслеђе Турске као зрела крушка. То је само питање времена. С тога се она и не жури с тим. И Пнглеска се већ привикла на ову мисао, те ће вероватно узети за себе Мисир, кад дође до распада Турске. Бловнц не верује у образовање какве југословенске савезне републике. То Русија и Аустрија не могу трпети, а то би у осталом, по његовом мишљењу, било и немогуће. Према њему су та племена и сувише дивља, да би могла образовати републику. Сва она нагињу Русији, којој ће једног дана и принасти. Ако се то деси, онда ће се Русија разделити на двоје: Монголски део ће се образовати према Азији, правп славенски ће имати своју престоницу у Цариграду. Тада ће Аустрије нестати, јер кад се њенн славенски народи прпдруже Русији, Немци ће прићи Немачкој. Ово он предвиђа за будућност, коју ми, по њему, нећемо доживети (170). „Госнодпн Тјер ми је дошао данас— 16. августа — пред свој полазак у Швајцарску. Најпре смо говорили о Херцеговипи... Он рече да he из тога опет изаћн какав метеж. II онда ћемо имати један нови gachis уз шпански. Ако се тај покрет н цела ствар не стнша (не угуши) сад, може трајатп још годинама. На крају крајева може се датп Аустрији увећање Босном н Херцеговином. Али је онда ннтање: хоће ли остали хтетп остатн под Турском. Ако би се Турска нотнуно распала, настаје велпко нптање шта да се ради с Цариградом? Требало би тамо послати нану. П на тај случај не би бпло оспова жалити га. (Стр. 171). „У подпе — 3. новембра — бно сам код Бнлова (Бизмар-