Delo

• 38 Д Е Л 0 „За време једне мале почивке говорио сам с Деказом (француским министром спољњих послова) — 18. маја — који ми је изјавио своје задовољство с обзиром на берлинске за* кључке (о меморандуму). Примирје од два месеца, држи он, даће времена и могућности, да се дође до мира. Побуњеници ће сматрати за драгоцен уступак што ће се с њима преговарати, и то ће допринети умирењу духова. Он тако исто сматра корисним наименовање изасланика за ове преговоре и њихово делање. Деказ спори, да је Кнез Горчаков незадовољан резултатом берлинског преговора, као што је овде тврђено. Ипак он држи да према Русима Горчаков мора да се показује, као да није задовољан и да је желео постићи више. Споразум између Немачке и Француске о поступању у солунској афери (због убиства консула ове две земље у Солуну 10. маја) примљен је у парламентарним круговима, по њему, врло повољно. „У Псточном Питању вратио се Тјер — 20. маја — на своје старо гледиште да Бизмарк има доста основа за смех (189). „Хнрш који је као и Деказ убеђен у то, да Русија подстиче и подржава устанак, потврдио ми је и врло сумњиво стање у Бугарској. Овај приговор се не чини влади, већ руском народу. „Ннглези као да су увређени тиме, што је Шувалов упутио Дизраелију захтев т. ј. молбу, да се што пре одлучи (на потпору корака у Цариграду). Чује се да је Дизраели одговорио: „Да нас можда Русија не сматра за Црну Гору, кад нам оставља рок од 24 часа?“ „Бловиц налази — 21. маја— да Инглези имају право што се не придружују овом кораку. Код њих важи основно правило да не узимљу удела ни у каквој интервенцији, а ова је ту, за њу бар памера постоји. Примирје ће имати за последицу, да Турци неће моћи учинити ништа више у овој годинн, н да се устанак провуче и у наредну. Он нак сматра интервенцију за немогућу, ношто је Турцн неће трпети, а пз тога ће се излећи рат. Не држи да је лако паправити из Босне и Херцеговнне самосталну државу. Турски нослаиик је изјавио да би он већ одавна ово саветовао султану, да 45% становника ових покрајина нису мухамеданци. Последица осннвања ове самосталне државе била би грађанскн рат (190—191). „Војвода Деказ очекнвао је још јуче из Лондона одговор ua своје нредставке. Данас — 26. маја — рече ми Куфштаји, да је одговор стигао и да је неповољан. Ииак ће Деказ радпти