Delo

ТУЂИНЦИ 0 СРБИЈИ И СРПСТВУ 39 на својој замисли с осталим силама. У томе пма потпуно право. Кнегиња Трубецкој држи, да he се сад Аустрија удружити с Пнглеском нротив Русије. У осталом ово тврђење долази од туда, што и она и њени славофилски пријатељи то и желе.... Хпрш очекује много од покрета међу софтама, и мисли да одатле може пропзаћи срећан преображај Турске, нарочито по томе, што ова странка жели да се споразуме с хришћанским становништвом. Игњатијев ће свакако гледати да то омете. Изгледа у опште као да је он зао дух Турске. То му је занат (191). „Пада у очи — 18. јуна — да Тјер представља Кнегињи Трубецкој све страхоте које могу проистећи из данашњег стања европске политике. Он тврди да ће Русија остати усамљена, и да ће јо.ј Инглеска и Немачка објавити рат. Вероватно је да он то чини у намери да Русе задобије за Француску, и да ову представи као избавитеља, који би Русији притекао у помоћ (193). „Данас је — 24. јуна — био Орлов (руски посланик) код мене и причао ми о своме разговору с Тјером. Орлов га је пнтао шта он има против Деказа, на што је Тјер одговорио без ближега одређивања својих оптужаба. По Орлову Тјер се још креће у оквиру своје политике од год. 1840. која је довела до четворног савеза против Фрапцуске, пребацујући Војводи Деказу одсуство одлучности у источној политици. Тјер је, по њему, туркофил, и пристао би са своје стране на интервенцију против устаника. Нисам могао приметити ништа од какве мисли о савезу између Русије и Француске (194). „Војвода Деказ саоншти ми у данашњем разговору — 28. јуна — да турски посланик не верује у озбиљност намере од стране Србије да објави рат. Овај неће сам Српски Народ. Ја не делим ово оптимистичко мишљење. Можда би се то и могло поверовати, да ђенерал Черњајев није већ тамо. Гонто (француски посланик у Берлину) му је јавио, да је Цар Вилхелм узнемирен српским гласовима. Изгледа као да је он рекао: „ако се дође до покоља хришћана, онда то Европа неће моћи гледати скрштених руку“. Мени се чини, да тамошњу фукару треба оставити њој самој, пошто је нропуштен подесан тренутак за пвтервенцију (195). „Данас ми је — 2. августа у Гастајну — био у посети Гроф Штолберг. Он тврди да му је иотпуно нејасна политика Апдрашијева, но којој на Истоку не треба да буде никаквих промена. 0 питању присаједињења Босне Андраши није хтео да се пз-