Delo

ТУЂ0НЦН 0 СРБИЈИ II СРПСТВУ 45 дана вратио из Беча, преговарао тамо с Андрашијем о зајму, и да му је том приликом овај рекао: водцли Руси или не водили рат, упадали у Турску или не, Аустрија мрднути неће. Мисао о уласку Аустрије у Босну пе сматра Деказ за вероватну, пошто би тада она морала водити рат у савезу с Турском или протнв ове. Приметио је уз то, да бп тај улазак и Италија узела рђаво. Ако би дакле Аустрпја посела Босну или Херцеговину, могли бп се из тога изродити други заплети. „Дапас је — 25. априла — прпјем код турског посланика. Кад сам ушао, узео ме је под руку и рекао ми да је тога часа иримио добре вести, и да Лајонс (инглески посланик) сад баш чита брзојав. Сео сам уз овога и нашао окружницу, којом Турска тражп посредовање на основу члана VIII Париског Уговора. (Ноћу између 24. и 25. априла објавила је Русија рат.) Рекох Кадил-Паши да је с овнм мало задоцњено, али да не може шкодпти. Лајонс је мишљења да ће худити само Турској, пошто ће Руси моћи ући у Румунију за време преговора. На то сам отишао Деказу, који ми рече да је примио окружнпцу, али да још није говорио с Кадил-Пашом. Он намерава питати га: хоће ли Турска иримити протокол и повућн своју окружннцу? Онда би се могло даље разговарати. Он је мпшљења да је протокол био покушај за посредовање, с којим се насело. — Гонто (француски посланик у Берлпну) га је изве^тпо, да га је Билов питао: да ли Деказ намерава повећати број бродова у турским водама. Он још нпје одговорио, пошто му тешко иде да на то приволи свога друга поморског министра. Убеђен је сам у нотребу да се пошљу још три брода, који ће с немачким и италијанским бродовима представљати неутралне силе, и који бн међу собом могли поделити падзор над турским нристаништпма. Оклопничке фрегате не мисли слати у ове воде, пошто би то могло изазвати сумњу у нападне намере. — Што се Румунпје тиче рекао му је Калимаки (румунуски посланпк), да ће се она опредељивати потребама свога очајног стања, ако је силе не заштите од турске најезде. Деказ је иитао: да ли то очајно стање неће навести Румунпју на сиоразум с Русијом, и кад је Калимакн нотврдно одговорио на то питање, нзјавио је он, да њему као министру једпе неутралне државе пе припада да о томе суди, или да какав савет даје. „Данас — 30. априла — ми је долазио Кадил-Паша. Ја сам